Позориште

—де5 У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 28. ФЕБРУАРА 1884. 4=>=—

„ тодинитх · | | | ј || | ||| | | + 5 | веб :.

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — С тој за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

Претплата се шаље администрацији , ПРЕ , У матичином ставу, у Новоме Саду.

КА Мо ЊЕ

Трагедија у 5 чинова, од Виљема Шекспира, с енглеског превео др. Лава Костић. (Наставак.)

Краљ. тежином својом док не превагну ! Бранил ко: 0 мајска ружо! драга девојко! Лаврте. Офелјо слатка, мила сестрице ! Ни ева селена, само воља Ми, Је л можно, Боже, младе пуре ум а малу моћ ми распоредићу, да ј исто смртан ко у старца век' далеко ће да згоди. Милостива је љуба природа, Краљ. за својим дратим на далеки пут, Лаврте мој, драгоцен шаље какав углед свој. желиш ли дознат узрок јамачно Офелија. твог оца смрти: јел ти освета 6538 на пречац нагла обоје да мру, Без покрова на носила; примач и платац, крвник му и друг: Трајна нинани нена: Лаврте. А силна суза у гроб росила; Крвници само. Збогом, голубицо! Краљ. Лаерте. Хоћеш да их знаш Да. имаш ум те причаш освету, Лаврте. покренуло ме не би као то. А пријатеље загрлићу му, Офелија. ко животворни благи пеликан Певајте, Доле доле, кад га вовеш доле-ле. нахранит' својом крвљу. О како точак 08 то зврји! То је онај неверни Краљ. повереник што је украо ћер евога газде. То је реч Лаерте. доброга сина, правог племића. То ништа више је него нешто. Да нисам ја твог оца смрти крив, Офелија. и да сам њом највећма ојађен, Ево рузмарина, то је за успомену; молим појавиће се јасно суду твом, те, драги, сећај ме се: а ево овде зеленкаде, ко сунце оку ти. то је за мишљење. Данци (Изнутра. Лаверте. Пустите је. Памет у лудилу; слога мисли и успомене. Лавертв. Офелија. Каква је вика то: Ево вама сасе, п превличице: — ево вама Враћа се Офелија. мајкине душице, а ево и мени: да кажем цве(0 сунце, спрж ми мозак! суве преслане, ће милости: — придените још какав знак уз испалгће свест и снагу вида мог! — вашу мајкину душицу. — Ево веленкаде: Ја Вере ми, платиће ти лудило бих вам дала коју љубичицу; алисве су увеле

па