Позориште

| —–> У НОВОМЕ САДУ У

УТОРАК 6. МАРТА 1884. з=>——

б =

Дре

+: ГОДИНА, |

Е | +

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Време и меето.

Према споменутој једноставности ваља да размаци времена, у која се збивају догађаји, нису раздалеко један од другог. Али за то песник није свезан за одређено време, него се он влада по радњи каква је. Код Грка се радња расплетала за један дан, а тому бијаше узрок не само што су глумишта била уређена ва то, него и што су драмске ствари биле просте. У нашим новијим драмама то не може да буде, пошто је сада наш друштвени живот равличнији а радња заплетенија и разгранатија.

Тако је исто и са местом, тде се збива догађај. Велика и замршена радња не може се свршивати на једном месту, а и појаве се могу лако мењати на нашој глумионици, што јен потребно, кад год то радња захтева. Истина да песник нерадо мења често појаве већ с тога, што то буни гледаоца и шкоди песничком смеру његовом. Али би он сам себе без невоље силио, кад би хтео еву радњу на једно место сместити као француски, а нешто игрчки класвици. ( тога за нашу драму нити је потребно једно и исто место, нити исто време. Старија француска драма држећи се одвише јединства времена и“ места приказује нам велике устанке за време од 24 сахата а у једној одаји. Шекепир напротив за један час преходи горе и воде, а од почетка до свршетка радње му пролазе године. —- Ако је драма намењена глумишту, ваља да је и тако удешена, да се може у њему приказивати. Али за то драма као вештина није свезана за глумионицу, јер она може бити потпун вештачки умотвор, ма да се и не осврће на оно, што захтева глумионица, Али је ипак много стало и до глу-

9

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином ставу, у Новоме Саду.

ДРАМСКО ПЕСНИШТВО УОПШТЕ.

(Наставак.)

"мионице, да се драма развије што боље вештачки, те се многа врлина и грчке и новије драме може вавнати само тако, кад се сазна, како је била, уређена грчка или новија глумионица. Пеенички облик драме.

Какав песнички облик треба да је драми, т. ј. у прози или у ститу, на то се не може напречац одговорити, а да се не узму на јм поједине прилике. Уопште се може казати, да је за драму као песнички умотвор згоднији стих. Али за то опет има и у прози драма, које се броје у најбоље, па ипак се не може казати, да би биле вреније, да су у стиховима. Има и таквих драма, где је проза помешана са стиховима. Обично се веселе глуме пишу у прози, а жалосне у стиху. Сврх тога се обично узима проза у говорима простога света (као: чељади, елугу, и Т. Д.) али кашто и у говорима госпоштине (на пр. говор између Гетовог Фајета и Мефиста). — Размер је у драми различит, али као да је на првом месту јамб од пет стопа, који ве и у нас згодно почео употребљавати. Иначе се према самој ствари пи размер бираи удешава.

Вредноет драме за напредовање друге вештине,

Напред је казано, да је драма највиша песничка вештина. Али се уз њу истичу и напредују и друге вештине. Драма се приказује на глумишту. Ту су грађевине у својој лепоти. Китови великих вештака гледају на нас. Очи нам гледају исписане дивне слике. Свирка нам милином напуња душу, па и она велича сликовну вештину. Показују нам се дакле све врсте вештине, екладно здружене, те се у њиховом споју огледа природа и данашње доба. Драмом се завршује вештина.

ф—