Позориште

" | | | | |

Бј

Е-

о пр-ф- а

[> ~

+ ГОДИНА ТА.

– 41 уј |

РА АЕК Раба

УРЕЂУЈЕ

У ИАИИЋ

+ Р "

ЈЕ ЕРЕ

ва и с=2> 66 љ мо 7 па ли а =

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. —

Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином стану,

А. ХАПШЋ.

Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

у Новоме Саду.

ДРАМСКО ПЕСНИШТВО УОПШТЕ.

(Свршетак).

Врете драмског песништва.

Драма се дели по главним својим врстама на: а, трагедију; 6, комедију; 8, глуму; Гг, оперу.

а.) Трагедија.

Трагедија је грчка реч и значи „јарачка песма“, а тако је названа с тога, што се о Баховим славама „јарац“ довео на дар песнику, који би том пригодом саставио најбољу овбиљну глуму (трагедију), или глумцу, који би је највештије приказао. Она се иначе вове сада и „жалосна игра.“

За трагедију се захтева важна и збиљска радња, где се боре мисли и жеље (етрасти); захтевају се јаки карактери, полет у мислима и узвишен говор. Да је што важно, мора нам се чинити да је истинито, јер ми маримо само за такве ствари, које као истините извиру из карактера и прилика. 'Трагички јунак мора трагички страдати, па и понајвише у борби пропасти. 'Трагичко је страдање поглавито душевно, а ако је уза њ и телесног страдања, то је само узгредна ствар. Тим, што јунак тежи, да снагом свога карактера савлада страдање, настаје трагички патос, који гледаоца јако дира у срце.

То страдање настаје у трагичком, сукобу, т. ј. у отпору, што га јунак находи у својим тежњама, у борби са злом ерећом (удесом, судбином). Страдање и борба потребна је по самој природи ствари, ако ће да се докучи какав велики напредак у животу људском, да се изврши каква велика мисао. За то у тој борби мора јунак и да страда, па и погине, јер велике ствари ишту и големе јуначке жртве.

У сукобу је трагичка кривица јунака.

|бити домета зло дело, а може бити и нешто, „што се чини нашим очима да је врлина. И до|бро дело постаје кривицом, како јунак ради | "њега мора да страда и пропадне. Али трагички | јунак не сме бити ни сасвим крив ни сасвим невин, јер ми као људи не можемо сажаљавати посве неваљалог човека и окорелог грешника, Е гровити се морамо на такву злу коб, која сатире посве невиног, морамо посумњати о разумном светеком поретку.

За стару трагедију бијаше свеједно: свршила се радња по јунака сретно или несретно. У новије време је трагедија са веселим свршетком названа глума (глумска игра). Новија драма узима кашто у трагедију пи веселе карактере и догађаје, како би мало ублажила трагички осећај, па Као засладила грчину туге.

= · |

|Та кривица може бити истинита, Т. ј. може -

6.) Комедија.

Комедија је такођер грчка реч, коју неки доводе од „коме (село)“, а неки од „комес (весели ваход)“, и значи шаљиву и поругљиву песму, коју Грци певаху о Баховим славама по селима. Али се садашња комедија разликује од старе, јер је од ње народнија и самосталнија.

Комедија је весела глума и противна трагедији. Трагедија нам показује човека у његовој снази п величини, а комедија у његовој слабости и ништавилу. Овде се уместо силних сукоба страсти збивају борбе у погрешним миселима. Комедија уместо да потреса и уздиже душу, ваља да весели срца људека. Али комедија треба у исти мах да нас, исмевајући слабости људске, уздигне изнад њих, па тако нас песничком шалом развесели и у срце дирне.

РА