Позориште

последица имати. Даље је сметало и избор- тоара пак имамо много замерити. Много но кретање. Као што рекох премда свеје превода, а међу њима нема ваљаног то треба имати на уму, ипак не смемо избора. С друге стране пак морамо с хвапгноровати Факт, да наше позоришно дру- лом признати, да се и класичне ствари штво ове године није било кадро у оној мери култивују. Са највећим интересовањем очеприбавити себи привлачне снате према стра- |кивасмо оригиналне производе, но преваној публици, у каквој му је то досад ис- рисмо се у нади, јер приказиване ствари, падало за руком, пошто су ти захтеви (врло | шаљиве игре, истина, занимају публику, али природно) увек већи. иначе, немају велике вредности. Док срп-

Тиме смо довршили извештај о материјалном успеху, а сада да пређемо на спрему наше позоришне дружине у ошите. У главноме и са појединим представљачима п представљачицама и еа ансамблом можемо бити задовољни. Млађе снаге побуђују у нама оправдане наде. Од срца се радујемо подмлатку, али у садашњој организацији наше позоришне дружине, као такве, не налазимо довољно гаранције, да ће подмладак тај моћи постепено, ал сигурно на-

предовати п усавршавати се. Рекох, да емо са целином задовољни, али не хтедох

тиме рећи, да ппемо још пређе п задовољнији били. Напротив, без устезања морам изјавити, да наша позоршина дружина, као таква, за ове последње трп година једва је што напредовала. У том мом пндиви-

ска литература у народном епосу стоји на "лепој висини, па такођер пу лирици, дотле "српска драма очекује још свог раденика.“

У погледу недостатака и разних других одношаја дало бп осе много дпскутовати, ми ћемо пак само у кратко у свезп са овим извештајем да их споменемо. 'Го је предмет, који заслужује да се о њему једном у јавности поведе размена мисли. Не чинимо никакве услуге самој ствари, ако с године у годину муком прелазимо преко оних недостатака, који руше углед и стечено лепо име нашег позоришта. Зар "ћемо скрштеним рукама гледати, да нам свака установа прво стагнира, па онда спсте'матеки опада На лањекој п преклањској |скушштини нагласио је г. др. Лаза Ста'нојевић, начеоник, да је у нашем народу

ле

|

| | |

дуалном мњењу утврђује ме п један деоји интелигенцији како према свему тако и наше месне интелигентне публике, на чије према тој установи, која врини најузвишесе назоре мора рефлектовати, а осим тога нији позив, овладао немар п нехат, и с рои један месни критичар г. др. Сиклаји, ко- дољубивим болом констатовао је разлику ји је у месном мађарском листу „Сабад- пре п после двадесет година. Те речи се шагу“ за цело време бављења наше дру- односе само на материјално стање, но, хва-

| | ~ .

жине симпатично п објективно писао рефе- ла богу, у том погледу видимо, да је у пораде (а то је већ чинио п пре 3 године) следње доба позило на боље, п баш су се п са највећом хвалом признавао праве у- од то доба појавили пови добротвори. метичке приказе наших првих снага, рекав-| | У том погледу, дакле, ако је било наши за Ружића и Лукића, да би се «с њима затка биће још п напретка, но шта ћемо и већи народи могли подичити. Споменути онда ако декаденција наступи на пољу још критичар у својој завршној реферади вели неразвијене позоришне уметности српске с од речи до речи ово: 'ове стране Савег „Посматрајући целу радњу српске по- Тај предмет заслужује интензивно и зорпшне дружине, можемо рећи, да је дру- самостално расправљање, а за сад ћемо штво добро организовано — премда је сла- | само да га се дотакнемо, наглашујући, бије него пре три године. Глумци су пнте- да пашу позортину дружину треба друклитентни и већином нису једнострани. Сце- чије организовати и празнине јој попунинерија је увек добра. У погледу репер-|ти. Пре свега треба управу артиетичног

ву У

о.