Позориште

| | РЕ

= о. У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 80. СЕПТЕМБРА 1884. % Паф рпф -4+ | гу ви _ + ТОДИ ИВА 1 # | вео) ћ | 29 Фр Ба Е АЕ | | | УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ. | Малави за време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је| дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 повч. месечно. _ 5 мл | | | Трагедија у 5 чинова, од Виљема Шекспира с енглеског превео др. Лаза Костић. | | (Наставак.) Полоније. | Не веруј истити, свести, Добро сврши то. | Ал' веруј, љубим те ја. Мој господару, светла госпођо, | „О драга Овелијо! Ја не умем бројати стихова: разбирал“ шта је круна, дужност ли, | нисам вешт мерити своје уздисаје; ал да те што дан је дан, ноћ ноћ, а доба доб, | врло љубим, о најврлија! веруј ми. | то значи трошит' дан и ноћ и доб. | - у · богом | Краткоћа кад је душа беседи, Твој на веки, најмилија госпођице, ошпирност јој тек накит, удови, док је ова махина његова, | у кратко сад. Ваш еветли син је луд. | ње | Ја велим, луд; јер шта је лудило, | о послушна показа мени кћи, |____већ ако није, кад је човек луд: јонг његове је све ми навале, | Ал то је друго. у које време, како еве и где, | Краљица. псповед'ла. | На ствар, не кити. Краљ. | | Полоније. Ах како ј она то | -| Бога ми, госпо, ништа не китим. еве примила 2 | Да ј луд, тако ј : што ј тако, то је јад, Рини | | 6 147 т 12 те те " ~“ 6. џј о | Гл јер ___ а 16 Је луд: Шка мислите, зар ја 2 | | : иде, јер ја ништа не китим. | | Ми знамо луд је; сад још остаје | Краљ. | | пронаћи узрок па тај учинак, | Та ви сте веран, поштен човек, да. | управо узрок на тај очинак, | јер учинак ј узроком очинак. | Полоније. | | Узмите: | Паказат' рад. Ал шта б'ете рекли ви, | | Ја имам ћер; имам је, моја је; | да ја, видив, где врела ниче страст | н послушна ми по дужности Тој оте, | (а видех, морам рећи, видех пре, | | ев' ово да; де. Одгонените. | но што ми рече кћи) шта оисте ви, | „Душе моје и; долу, небес кој, нај; диво' гворенијој | ил круна драга, ваша краљица, | Ољфелији,“ — | да начиних од себе кутију, | То је рђава реченица, гадна реченица; | да срце моје мукло ућутках,. – | „најдивотворенијој“ гадна је реченица; | беспослен да сам љубав гледо ту; ал сад ћете чути. — Ево: Шта бисте виг Не, боже еазчувај, | „У њена врла, бела недра, ове,“ и т. д. | овако рекох госпођици ја: · Краљица. | И те ћерко, + је краљевић, | Је л она то добила од Хамлета 2 „% тиг то не сме бит :и рекох јој, | 5 1 да пред њим увек врата забрави, | Полоније. | ни поруке, ни какве залоге. | Добра –— ___ МО, | Ја рекох, она савет послуша; | ја ћу бити веран. | а он, одбијен, зита ћу дуљити, 5 (Чита): | у тугу падне, па за тим у пост, | Не веруј на небу звезди, | неспавање га снађе: ослаби, . Не веру) да сунце сја, | виловал“ стане, то му беше пут | ЊЕ = “ о – - а Е