Позориште

= %ћ

>

— бе бр 8 сјај

Ристори, Волтерка пили Сара Бернхардова|место за кнежеву породицу. Оркестар је могао би по срчаности и дубоком осећању, |био певачко друштво из Подгорици, које је по великој трагичности, стати уз најбоље певало патриотске песме. Редитељ је био драмске призоре на свету. познати публициста Јован Павловић, који Тим се свршава трагедија. Последњи је такођер представљао, пи то Перуна. Њепризор има само још тај задатак, да ис- гова жена, Мила, приказала је Даницу свесно такне црногорску победу и да објави, да и све то већом топлотом. Тешку станкову је Перун у боју погинуо пре него ли је улогу представљао је кнежев побочник дознао, да се Даница у Морачи уто- Липовац, који је такођер млад песник и пила. био је одликован војничким крстом ордена Сама представа била је веома заним- св. Ђорђа прве класе за храброст, коју љива. Згодније место за представу није се|је показао под Карсом и у рату против на свету могло наћи. Не само што се сви) Текинаца под Скобељевом. Он је потпуно призори збивају око Подгорице, него је успео у схватању п представљању каракто у повесници стара и веома трагична |тера, и у лепом призору са рањеним Деземља. Ту се родио Немања, основалац јаном не би га боље приказао ни извеџбастарог српског краљевства и династије Не- ни глумац. Писац је могао и тај луксус мањића. Онамо горе, иза моста на Морачи, себи дозволити, да турске улоге крикажу находе се развалине Диоклеје, где се Дио- живи Турци. Међ њима је био пи официр | клецијан родио. По околним планинама крва- | кнежеве гарде, бег Љубовић, потомак старе ви бојеви били су се вековима између Ту- куће Љубовића још из дванаестог века. рака и Црногораца. Тамо је десно на пла- | И публика је на особити начин по- | нини Фундина, где се за последњег рата сматрала ствар. Једанмухамедански великаш бој био у ком паде осам стотина Црного- из Подгорице после представе стаде трараца и пет хиљада Турака. Кад се од жити професора Матавуља, којије природно (Скадарског језера, идући уз Морачу,и веома симпатично представљао Ибрахимпрегледа дивна панорама планинског венца, агу. Кад га нађе, стиште му руку прече: који сунце на заходу покрива црвенилом, „Само си ти говорио истину, а све ЈЕ чини се, као да сва крв покланих ге- друго пусто брбљање.“ Добричина, мислио нерација хоће да провре. Морача, која сајје, да сваки на позорници може говорити Рибницом у безбројним скоковима кваси што хоће, ада се то дело за то зовекне- | подгоричке бедеме, као да се не пени на жево, што је све у опште његово. Али ни | кршу него на људским костима, а исплакане од стаситих војвода пало је за чудо згодних | пећине по високој кршевитој обали прика- примедаба, којих се не би постидео никакав | зују се као отворени гробови. уметнички критичар. У осталом допадању | Први поглед на дворану за предетаве давало се израза као п у нас пљескањем | | | | | |

пружао је одмах особиту насладу. Публика и изазивањем; наравно само један није итлумци у петом историјском оделу! У дну је изазиван —- песник. пп -о-о-Ф-е-•-

но ОРИ Е. |гима, да није доста узети само мотиве из наро-

# (Златна.) 28. фебруара о. г. певало се у на- дних песама, него их ваља и уметнички обрадити.

родном позоришту у Загребу нова, пучка опера |По загребачким листовима опера се јако допала

Ивана пл. Зајца под насловом „Златка“ Ва ту публици. Коло на завршетку другог чина морало своју оперу употребио је Зајц наше рОтНе се поновити. –

песме, ал их је лепо обрадио. Такав рад заслу-

жује похвалу, јер ће се тиме доказати и дру-

Издаје управа српског народног позоришта.

| у е- -ув

ПЕТАМНАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА У Новоме САДУ.