Позориште

ет

сео

става, које су још већма и радије посе-|

ћиване него у Сентмиклушу. Но при крају постигао је дружину удес, ком се ова ноје ни надала, а то је: распад друштва.

Бистро око могло је то предвидети још у Вел. Сентмиклушу. Онде се већ могло опажати неко особито пријатељство између Георга и Ј. Кнежевића, и као да се на то шшло, да се Стеван Протић из дружине уклони, -

Као што се по горе наведеном може видети представе су у Кикинди далеко боље посећиване, и новац је долазио, што но веле, као на левак, који је Ј. Кнежевић и Георг, на „каси“ примао, а Ст. Шротић одређен је да шапуће и уређује. На скоро наступи између чланова неспоразумљење, плата се неуредно почела издавати, и тако, једног лепог дана изјави Георг отворено, да он чланове плаћати не може. Шта је управо главан узрок био томе неспоразумљењу 2 Тешко је погодити, то би може бити само Ј. Кнежевић, да је још жив, казати могао. Георга нестаде једног јутра из Кикинде. По речима појединих отишао беше да Карлу Мају о успеху рачуна да, па да се опет у Кикинду врати, ал замап.

Ја и Ст. Протић вратимо се кућама својима у Чанад, а да смо се и са једним новчићем користили за учињене услуге наше. А остали, од којих се неки разиђоше, а

беше на чело заосталих, одоше у Фрањево, да под управом истог у Кикинди прекинуту радњу наставе.

Ст. Протић ступи у властелинеку служ бу пл. епајије Наке, где је до пред смрт своју службовао. А ја, учитељујући 2 године у селу Сараволи, постављен будем год. 1863. за свећеника у месту рођења свог Сри. Чанаду, где и данас пребивам.

Ово је верна слика постанка српског позоришта до одласка из Вел. Кикинде. Шта је и како је после било, то писац незна.

Писца ових редака није ништа друго руководило, до ли да целу ствар онако отне, као што је у истини текла“); а није се освртао ни на то, да ли ће коме ласкати или не. А да је тако било, а не друкчије, то ће п Мита Ружић знати. Ако се дакле има из мог доба коме што у заслугу уписвати, онда то припада, после Карла Маја, који је материјалну помоћ пружио, Драги Ружићки, без које дружина тадања ни коракнути неби могла.

И тако је поморишким Србима у део пало, да ударе чврст темељ српском позоришту, из којег се за 25 година марљивим неговањем п дарежљивом руком ербинском, ево данас до онога ступња, напретка и пзображења узвисило, са којим би се и већи народи поносити могли.

А. Путић.

#) 0 почетку позоришта у Чанаду писано је више

неки са Ј. Кнежевићем, који се поставио

пута, но никад доста взрно.

-.-.-Ф-ф #-•——————————————

Српско народ

но позориште.

ТОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ НАЧЕОНИКОВ О РАДУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА.

Славна | скушштино! Поштовани господо! Част ми је у име управнога одбора и овом приликом известити славну главну скупштину о радњи управнога одбора и стању овога друштва од прошле главне скупштине па све до сада.

Управни одбор држао је од лањеке скупштише, т. ј. од 9. (21. јуна 1884. до данас, 8. седница, позоришни одсек 5, а економски одеск 4. седнице, и у љима су претересани и решавани редовни предмети, који се тичу овога друштва. Знатније и главније ствари су ово:

Према одлуци лањске главне екупштине

ваљало је издати позив на народ ради уписивања у чланство овога друштва, да би се умножио број чланова и Фонд друштвени. Но пошто је година била неродна и пошто је у народу у ошште била оскудица овладала, то је управни одбор држао, да није саветно излазити с тим апелом пред народ, јер се не би постигао жељени успех. С тога је управни одбор одложио ту ствар за боља времена у нади, да ће то наскоро наступити.

Међу тим су се ипак уписали за чланове овога друштва неколико родољуба, који су издали