Позориште

+ | (8:

сло У с)

—Бобејљ 28 оробссњ-

лист

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

Пе позориште у Београду) завршило је | летњу сезону 29. јуна о.г. Ове сезоне приказани су многи нови комади, који ће на дуже времена, с коришћу, осетати у нашем репертоару. При избору ових комада управа је много потпомагана одличним нашим књижевним лицима, а нарочито једном много уваженом и од свију нас истински љубљеном госпођом, узвишенога положаја. Сама налазећи се на високом ступњу образованости, труди се по свима нашим културним пољима, да нам помогне обогатити се науком, узвисити се образованошћу, оплеменити се укусом и тактом. Она саветује, она помаже, она прихвата, она храбри, она отворено прекорева, она врло често баца мисао, из које, са мало труда даљих Фактора, врло лако постају дела, и лепа и корисна. Она је, готово на јуриш, освојила све нас, и своје пријатеље пи оне, који је из ближе не познају; постала је центар, из кога много 400вО полази и ка коме се многи свијају, тражећи пот поре, повлађења или непартајичнога саветника. М колике ће тек бити ове њезине врлине, док још боље позна све наше кругове, више и ниже, док на већем низу радова, тешких и петрајних, позна раденике сталне, екромне, истините. Њена, прва седа влас, која се редовно појављује у зениту живота, угледаће најлепшу и најблагодет-

нију хармонију између ње и друштва, које је око ње и е којим сетако искрено и благотворно сродила и ујединила.

Наш владалачки дом указивао је позоришту особиту пажњу. Док је Његово Величанетво Краљ | к моћном речју потпомагао владу при увећавању потпоре позоришту, Њезино Величанство Краљица Наталија водила је непрекидну бригу о позортшном напретку; ред, чистота, костим, тоалета, намештај, долазак публике, гардероба глумица, долазак и учешће страних уметника и т. д., све је то на се обраћало њезину пажњу, налазило у њој и ментора и мецената. Кад који од наших читатеља походи позориште и опази што угодно и лепон напредно, нека много не захваљује управи, нека помене у себи нашу краљицу и нека пожели здравља и свако добро њој и и свима њезиним.,. Добра дела не даду се заклоншти, као ни град „на врху горе“.

Управа, позоришна намерава, на зиму, давати низ историјски народниг комада. Овим обнове декорација, за ово су потребни костими, које је врло тешко удесити по петоријским споменицима За старије, неманићеко доба морају се узети византијски костими, по нацртима монаковеких и готајских познавалаца историјеких одела. Ње-

|вино Величанство учинило је почетак, давши, у споразуму 6 управом, израдити пет женских одела за краљице и властелинке. Ова су одела израђена у раденичкој школи Женског Друтитва и могу се видети у Народноме Позоришту.

Претпоследње две представе имају мало важнијег значаја. У њима су суделовали здружени чланови нашег и српског Народнога, Позоришта из Новога Сада. Прва представа била је: па абрициј а ћерка“, од Вилбранта, друга „Краљ Лир“. од Шекепира. У првој насловну улогу играо је г. Ружић, у другој г. 1. Јовановић. Силан се свет стекао, да види одабране чланове оба наша друштва и изјавио је своје признање обема дружинама. То је био празник Српске Талије, празник, који би смо желели да буде сваке године у нашем позоришту, или у Новом Саду, кад се онамошња дружина тамо налази. Оваке олимпијске светковине нама старијима дају освежења душевног, а нашој омладини утисака, из којих не ће понићи ништа сурово, сухонарно, пусто и одвратно.

Прошле недеље држане су читаће пробе из пет нових комада, који ће доћи у првим месецима јесење сезоне: „Месец дана на селу,“ од Тургењева ; у Самоубијство,“ од Ферарија, с талијанског; „Леди Сејлијрова“ ; „Шпијун из отеменог света“ и „Туђинка,“ од Дима. Свако од ових дела пспуњава цело вече. ДОМАЋИЦА,

ПОЗОРИШТЕ.

# (Теодора), драма Викоријена Сардуа, приказана је у Порт-сенмартенском позоришту е необичним успехом. Радња је узета из историје грчке, збива се за времена цара Јустинијана, мужа теодорина. Неки критици претерују у хвали тога дела, неки пак одричу му сваку вредност, наводећи, да је само уметничка игра Саре Бернхардове учинила, да се комад допао. Међу тим сви се слажу у томе, да је Сара Бернхардова постигла врхунац уметности у тој врети својом генијалном игром.

# (Велини сан) зове се нова хисторијска комедија, која је пре неки дан приказана на народном позоришту у Прагу. Критика чешка, јако хвали ту шаљиву игру, која је вешторга пера, чешкога шпеца Вл. Струпежницкога,

(ан Ришпен) ппсац не давно приказане | трагедије „Нена Сахиб“, написао је комедију у три чина, у стиховима, у којој је главна особа „Мопаепт Зсарш“ (Господин Скапен), познат из молијерове комедије „Коптемез де Зеарт.“

Издаје управа српског народног позоришта.

ШТАМШАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА У Новоме САДУ.

потекла из

ље-

| | |