Позориште
та.
воде Ф
4 су с Ој еој—
Француска! Ко још данас држи дувањару као што треба, ко узима дуван међу прсте по старом обичају и ко баца онако лепим покретом ручним триње од дувана 2 Не, тога данас више нема, а то не слути на добро, то је знак, да смо сасвим опали. (Напољу се чује, како кола лупају, па застану на калдрми у дворишту).
Неко (6 поља). Господин-Јоване, господин-Јоване! Где сте, у добри час!
Јован (ташпући свештеника по раменима). Копачу блага, сад смо се расанили! Мартин, слуга ми, враћа се баш ес вашара, па док ви ту чекате, да се помоли нестануло благо, пде му господар празних руку, да чује, је ли 306 добро продата.
Неко. Господине Јоване!
Јован. Ево ме таки! (Оде на етражња врата.)
. .
ТРЕЋА ПОЈАВА.
Свештеник. Сад опет на посао! Моја жалосна пгра испашће ми за руком; план већ готов. То стоји, да ми Мелпомена иде баш својски на руку. . · У другом чину
дакле љубавни призор. Свако ће морати
признати, да љубавници казују баш лепим.
стиховима шта осећају и где их тишти. 'У трећем чину сан. То ће ми бити ремек. |У четвртом тек прича. Што ја знам причати, ах, то евако хвали, когод има укуса! "Овде, онде уметнућу по коју малу појаву, но искитити је лепим стиховима.
Вероника. (У заносу, прикучивши се попу). Чико !
Свештеник. (Нестрпљиво за се). Но, шта је Никако још не могу на миру да радим! Шта ће опет та девојка 7
Вероника. Је жте, отац ми је био властелин 2
|
Свештеник. Да богме, да! Мислим, казао сам ти већ толико пута. Брат није био јуначко колено, умро, служећи краља, ма да није имао ништа, до голога,
мача. . . Ето, сад ми се опет разбила машта! . . . И баш си ме сад морала бу-
нити, кад сам, чини ми се,
нашао прави
(Наставиће се.)
ЛИСТИЋИ.
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
# (Народно позориште у Београду.) „Српске новине“ пишу: „После дужег прекида почеће представе у народном позоришту о Божићу. Приказиваће се: први дан: „Саћурица и шубара,“ други дан: „Дон Цезар од Базана,“ трећи дан: „Чича Мартин, хамалин.“ Насловне. улоге приказују у првом г. Ђура Рајковић, у другом г. Милош Шветић, у трећем г. Тоша Јовановић.
Ми се радујемо, да опет крене живот у нашој Талији; а од публике надамо се што већом учешћу, да би ее посрнуло новчано стање позоришно опет опоравило. Неколико месеца доброга полазења изравпало би све диференције у позоришноме буџету. Нама са евију страна признају напретке културне, џа с тога све просветне установе, у које долази и позориште, не треба да клону једино са наше недовољне пажње. Оно, што сеод публике тражи за опстанак позоришта, тако је незнатно, да о томе не смемо опширније ни да говоримо. Свакој народној установи, сваком општем народном предузећу, учинимо и мање од онога колико можемо, па је и то довољно. Само немојмо са свим предвидети оно, што је
|од народа постало, е народом живи и с народом напредује. Дакле до скороги што чешћег виђења у нашем народном позоришту.“
ЧИТУЉА.
# (Савета Димитријевићна.) 16. јула о. т. преминула је у Новом Саду иселе дуже болести Савета Димитријевићка рођ. Рашића, глумица, српеке народне позоришне дружине. Покојница је имала лепога дара за глумовање. Нарочито је добро приказивала женске типове из нашег народног живота. Била је и певачица, па је из|лазила на. позорницу и у већим, тежим улогама, које су захтевале поред добре глумачке игре и вешто певање. Улоге своје знала је увек као оче-наш. Њена прерана емрт свакако је осетљив губитак за нашу позоришну дружину. Спровод је био веома леп. У цркви се опростио е покојнипом у име чланова ерпске народне позоришне дружине дирљивим говором глумац А. Девимировић. У име позоришне дружине положен је на сандук покојничин венац с тракама. Нека је млађахној покојници дуг спомен међу нама! | Издаје управа српског народног позоришта.
ан 2