Позориште

– ос У НОВОМЕ САДУ У ПОНЕДЕОНИК 30. ДЕЦЕМБРА 1885, о-—

др

+ ТОДИНА Х, =

ов

Јо

ЕЦ || || | | + ВЈ. + : ов бе

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоришне друживе у Н. Саду дан пут на по табака. — Стоји за Нови

свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по јеСад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

БОГАТ О.

Позоришна игра

у једном чину.

Написао Франсоа Копе.

СРС ЕВЕ Свештеник. — Јован. — Вероника.

(Свршетак.)

Јован. Вероника!

Вероника. Понда. . . Јеринина слика, оне Јерине, коју сте хвалили, да има такта као кака краљица, она вам буди најпре сажаљење, понда горчину. . . Ја пак, ја бих с тога свиснула! Не, махнимо се лажних снова! Заклињем се, да нас ово благо занавек раставља п да ће овог драгог камења пре понестати, но што ћу ја погазити своју заклетву.

„Јован. Онда проклето да си, ти злопако благо, кад ми убијаш срећу, ја те! мрзим. Ти си злослутник неки, јер сјајем | својим мутши ми наду и чаролијама својим тупиш девојци срце, као што сиплп само тупо.

ОСМА ПОЈАВА.

Свештеник. Чујте, децо моја!

Вероника. Чико !

Свештеник. (Грлећи Јована). Да вас загрлим, спромашни мој Јоване!

„Јован. Али шта вам је, за пме божје2

Свештеник. М тешка радост, п тешка жалост. Ја ћу писати ђенијално ремек-дело, али ви, и да нађете благо, опет не ћете бити богатији, него што сте били.

„Јован. Како тог Благо зар2...

Сеештеник. Немојте та више ни тражити, јер међу старудијама и хартијама

|Шоказујући на бисту на чађаку.јелавни војвода тај, што од горе као да се смеје на нас...

Јован. Но па шта он2

Свештеник. Да је он мој трагички јунак!

Јован Ништа друго 2

Свештеник. Кад се војска спремала на бој под“ Арком, докучи тај пријатељ најбољега краља, да војници нису већ одавно добили плате. Онда — ох, да узвишеног, лојалног срца! — прода он породичне наките и да војницима плаћу, а краљ не дозна о том ништа.

Јован. (За се). та вели 7

Свештеник. Кад би битка добијена и краљ дозна, шта се збило, хтеде племенитом војводи све богато да накнади. Алп ваш дед, велик, као што само може бити Римљанин, — тако баш пише у овоме пергаменту, — одбије све, па наручи код златара лажне наките, који се с поља ничим не разликују од правих, јер, као што сам рече, његова воља беше, да жене, што се узавову по имену његовоме, не носе никад никакав други накит, већ само тај лажни, који остави ону наследетво својим унучадма за спомен свом великом делу!

Јован Племенити мој праотац!

Вероника. (да. се). Боже, зар ме услиши»2

Јован. (Показујући попу ковчежић). Као што рекосте, ово је дакле лажан накит 2

нађем ову драгоцену исправу ... која ми неодољиво сведочи, да ваш праотац

Свештеник. (Упрепашћен) Накитр Хаг Шта 2 Благо 2

-2У