Позориште

=~>

его У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 1. ЈАНУАРА 1886, о-о>-—~>—

та

уво ПОЗДРШТЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Мвлази за време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

МАРИЈА ЈЕЛЕНСКА.

Даровита та глумица родила се у Загорју, у Хрватској, г. 1852. у завичају своје матере. Отац јој беше доктор медицине, најпре у Загорју, а после у Славонији. Право њено презиме по оцу било је Ферко,

"а Јеленска јој је име позоришно или умет-

ничко. Кад јој се мати одвојила од оца, она узе сина и кћер Марију, па их одведе у Беч, да их о овом трошку васпита. Син је изучио економску школу, па је за тим отишао у окај, за управитеља добра грофа Кеглевића, и најпосле за управитеља економске школе у Марибору, а кћи је, свршивши позоришну школу и положивши јавно испит, отишла у Загреб за члана хрватског народног позоришта. Али ту старије глумице, ематрајући улоге, које су оне дотле изигравале као своју властитост, и отимајући се за нове, не дадоше јој, да може развити свој таленат, те она иступи из друштва, па отиде као гошћа у немачко позориште у Осеку. Овде је у пролеће г. 1869. затече позив „Одбора за подизање сталног народног позоришта у Београду,“ коме се она одзове и оде тамо најпре као гошћа, а на скоро као редовни члан. Жеља за усавршењем у поворишној уметности п славољубље одведоше је у Беч, где је више од годину дана морала чекати, док јој се отворише врата од „бурга“, царског дворскога позоришта за драме, првога храма у свему немачком народу за позоришну уметност. Њена младост, њена лепа, допадљива споЉашност, њен пријатан орган, па и њен таленат, п ако још неразвијен, учинише, те је примљена била за љубавницу другога реда.

Бечка критика предусрела је Ј еленску лепом хвалом. Тако је и етара „Преса“ писала о њој ово: „Ко јегод видео г. Јеленску, ма само у једном призору, одмах се могао уверити, да је то јако даровита глумица. Толико бисмо имали рећи у опште. Госпођица је Јеленека лепа, плавојка је, али има црне очи, којима уме гледати веома, лепо. Стас п узраст јој је леп, глас пун, звучан и згодан за свако превијање. По целој игри јој види се, да јој је много стало до праве уметности, а поједини моменти њене промишљене игре доказују јасно, да је потпуно свесна о своме великом задатку.“ Јеленека, видећи, да пи у царском дворском позоришту не ће скоро моћи доћи до првих улога, како јој казиваху због њенога словенског нагласка, а у самој ствари због голема супарншитва неких старијих женских чланова, и ако јој публика и критика није била ненаклоњена, после неког времена даде оставку, па отпде у немачко позориште у Прагу. Тамо је већ приказивала главне улоге, п за кратко време стече имена и славе. Пробавивши три године у Чешкој, позову је у Хамбург, где је такођер дуже времена остала. Одатле је дошла г. 1875. у Градац, у Штирску, као гошћа, где су јој ђаци Срби, кад је представљала „Цврчка“, бацили венац, окићен народном тробојком, на којој је бела страна имала златним словима извезене речи: „Врлој Српкињи српска градачка омладина.“ Најпосле настани се у Стутгарту. Гу је представљала, уз велику наклоност публике и повољну оцену кри-

-25 5