Позориште
>
Ло 7 =
–—е-о=<> У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 1 ФЕБРУАРА 1886, ср-ољ->—
залихе ДУ ПИШЕ 482
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
~
Излази за време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —
МИЛОШ У ЛАТИНИМА.
Слика у једном чину,
од М П. ПШАПЧАНИНА. 16 (Наставак.) М. Латин. (Пије). Бан (стишавајући). А какви су ваши манаетири: Мир, господо; беседе је доста!
Уде хиште, од дрва и кала,
| Милош (ватрено одвоји се, па обиђе софру = Зазор у њих Бога призивати.
стане на средч, окренувши се латинској господи.)
Један српски витез. - Није доста, бане господине! Нек' је служба угодна и чиста, И мени се језик одрешио, Богомоља — може бит и скромна, Ја сам речит кад ми душу такне, 1. Латин. (Држећи четар.) Оштра бодља неправде и ругла. Кад ко нема, мора да је скроман; Слушаемо вас, а сад чујте нашу:
Хвалите нам цркву Димитрију 2 Ми штујемо вашу свету цркву, Нек се у њој божје име слави! Ал имамо и ми богомоља, Царевином беле ес ко кринови ЏШа на зито вам да се хвалишете 2
Ми имамо, за то с поносимо. (Узрујаност међ српском господом.) Бан. Мир, господо! Препирке је доста! Није наше расправљати овде:
Чије ли су пркве големије. Полихроније.
Ви сте мудри, господо Латинска, Јесте мудри, ал зборите криво: Да ви знате наше манастире.
Опат. Своје хвалит похвално је дело. Црква воли да је верни хвале. А имамо еФ чиме и подичит: Наше пркве у свем Српству нема! П. Латин. (Ограбрен, напит, мало љуљајући се, раздражено.) Џогле тамо, војвода Милошу,
Милош, Наших славних цара задужбине! Голубан (са стране, за сеј« Какови су и колики су! Сад ћеш чути латинска господо !
То је наша црква Димитрија Милош (став на сред дворане, натред, поносилто). Колика је! Ви немате веће. Хвалите се црквом Димитријом 2
А лепа је, да је лешпе нема Та цркава у земљи имамо!
У свем вашем царству пространоме. „Да видите лавру Студеничку
„Не далеко од Новог Пазара;
Срби, сви (стају на ноге, са жалосним и горким „Да видите Ђурђеве Ступове
- осметом). Зарг „Код Дежеве, прастарих дворова, (И Латини устају сви.) „Задужбине цара Симеуна;