Позориште

— беде 91 с абос—

он је већ о томе био натукнуо Олгиној матери|му писац не даде дуго да парадира са новим | те неодустаје. У вече је гозба код Добровоје- | црвеним овратником. Исто тако нам сечини, да | вих у славу Олтиног рођен-дана. Ту ће бити |је улога Катоне бледа и подкресана слига ма | сви наши познати, и ту ће Арту р Олгу јавно дам — Котерете из Сардуових слика „Модерних | запросити. Али Миливој удеси да буде ту и — Малограђана“. Но и гласовита дела гласовитих | Арабела. Резултат се лако предвиђа. Артур поче писаца великих народа нису без сваке махне, а | Олљи говорити о својим писмима, за која 1: „Чаробна бележница“ и оваква, кака је, вредна | наравно незна. Као опарен устане и приђе Ара- је нашега најбољега признања, | бели, која му опет спомену писма, која је ДО- Опћинетво је било из почетка резервисано,

била од њега, сад он опет то не разуме. У то — први чин је прошао тихо. Но кашње бивала,

приступи Миливој са „чаробном бележницом“, је нажња све то већа, а тако исто и позлађи-

разјасни Олгине језикословне „задаће“, и кад вање. У опће узевши „Чаробна бележнипа“ при-

Артур виде шта је, извади бели ру бац и покаже |мљена је повољно, У интересу наше књижевно-

га Миливоју. Миливој га „пардонира“, те та не-|сти ми бисмо се некрено радовали, када О По обрука, али и Арабела, којој се сад окренуо, Јурковић „ишчарао“ још неколико глума, као што

остави га још у — пургаторији. Разуме се, даје „Чаробна бележница“, која безуветно има ве-

се по том славила зарука Радослава и Олте. лику литерарну вредност.

У овом сухопарном изводу наравно да не: Што ее тиче приказивања, ту нам је најпре моговмо показати оно, чим се „Чаробна бележ-|истаћи — зацињање у улогама. Али то већ није ница истиче над свима, домаћима конверзационим таква реткост, као што је реткост онако жииграма, а то је управо Ду мас-овеко- Сардуовека вахна и промиш: љена игра, каквом се синоћ. од- | духовитост, живахност дикције, која управо чини ликовао г. Фијан као др. Миливој. Ми нећемо радњу. 1: Јурковић је врло истинито и вешто погрешити, ако рекнемо, даг. Фијана невидесмо ставио на ругло душевну празнину и блазираност | скоро тако на свом мосту у конверзационој игри, тих сваковрених Артура, тих паразита „модер- као у „Чаробној бележници“. Уз њега ве јуначки ног“ друштвеног живота. Ова врлина Францеске држала гђица, Фрајденрајхова као Олга, особито новије драматске школе, којом се одликује „Ча-|у 3. чину било је право уживање гледати је. робна бележница“, извојштиће њој грађанско Она би се била такмила са г. Фијаном, да јој, право на нашој позорници — ма да она има сиротици, служи грло. Г. Стојковић је као етвоосетљивих недостатака у самом распореду гра-|рен за Артура и по појаву и по кретању, само је дива. У том погледу главна је махна, да писац требао да ооље пази на карактеристику свога у првом чину приповеда, што се збило на игранци, јунака. У разговору између осталог вели се, да место да нас је одмах у саму игранку међу је „афектирап у говору“, а г. Стојковић је у његове учеснике увео. Тим би игра била добила. призору |. чина учинио, што но Немци веле пуно драматичкога ефекта, то би заплет био и „Амаш“ у ту карактеристику, али је после заинтересантнији и живљи, Прва та погрешка крива | плео, што је било на штету значаја улоге. је другој, што писац за комад од 4 чина, мораде Говподин Димитријевић могао је у Радоузети два чина за експозицију. Тим је радња | слава улити пуно више живота и топлине, “ развучева на штету драматском ефекту гђица. Стефановићева (Арабела) чини се, да није

По нашем, дашто, немеродавном мњењу, оила пајооље диспонирана. Од Аделе није се морало се љубави између Радослава и Одже могло бог зна шта учинити — иначе је гђа Сасупротетавити више ијачих препрека, него што јевићка била добра мати, а г. Симић потрудио их је налззила тек у снубљењу блазиранога 06, да бар маском надокнади скученост Шипмавластелина и у наклоности Олтине мајке према нове карактеристике Да, а господин Антон 2 њему Љубав без дражи, без запрека, нема Разуме се, да је био као створен Томко, па је интереса, а уз добричину оца Олтина, којега је мало и екстемпорисао на садањи — пасји страх. |

Радослав првим својим бранитељеким говором мого У Загребу. 1 М.Ђ. П. | одушевити и занети, знамо већ у првом чину, |

да ће окретном Радославову пријатељу и Олгину СИТНИЦЕ.

братићу Миливоју без муке поћи за руком, (Страшно.) Глумац Бекман приповедао је јед-

да избаци Артура „из седла“. Према том морали | 10 вече својим друговима овако: Ви сте познавали би се карактери и Олгина оца и Олте саме дру- славног глумца Н. гднатекакоје б оио снажан и здрав. гачије нацртати. | Помислите само, јуче је као здрав читав јео и

Кад бисмо улазили у подробности, НИ бисмо | пио са мном заједно, био је при добром апетиту, приговорити наглој јустификацији слуге Томка. са свим при свести весео и шалио се, а данас По карактерном почетку имали смо право оче-|с% свии изненада — као што чујем — оженио се.

кивати, да ће нас Томко веселити до краја, али| __ Издаје управа српског народног позоришта.

еЕ ->>