Позориште

+еЕ

-Е—-—

+“

а 5 а НЕНА

–еоооа У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 16. ФЕБРУАРА 1886, >>>

ума О РИШТЕ сна

УРЕЂУЈЕ А. 411

Излави за време бављења позоришне друживе у Н. Са; Лу свагда о дану сваке предетаве, иначе сваког месеца по јеже вут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА. (Наставаћ.)

Јован упадне у реч, па ће му опази- | за тим још нешто гледе распореда војти, да су слобода, и нада два највећа добра водама притврди, и У. место свога болена свету, и да Црногорци нису криви, што | |енога, уцвељеноги дубоком старошћу изје српско царство пропало. „БР 6 одго- | пемоглога оца Ива благослови њихово вара му врачар — но да им је отален с ру- оружје. = Сада се сцена промене. Она ке, да га опет подитну; али то неће моћи, предетавља, бојно поље, а по њему леже

докле год брата на северу не стеку. Јо- мртви и рањени. Даница и Марта међу

ван му сасвим хладво одговори: „Далеко њих долазе. Даница је у свечано руво је север хладни;“ а старина се тргне пи одевена, засукала рукаве и носи кондир живахно му поврне, да ће млада мати Ру- воде, а њезина другарица носи кондир вина. сија, набрзо им однихати узданога брата, Марта опомиње Даницу, да се чува, јер који ће на чудо целом свету тако при- да „Јој је забрањен сваки напор због заспети, да им од њега нико ништа неће добивене ране; а Даница дреши убрисац емети учинити. – – Како ће тог брата по· с ране на врату и вија њиме по ваздуху: знати — упита Јован; а стари пророк доста, је њојзи, да Црногорци побеђују, одтовара им у дивним стиховима, да ће тим је и њезина рана потпуно извидана. им Бог дароватп; „Војеводу и пастира. Између рањених и мртвих разасуто је свуиз ћелија — манастира.“ Каже, да тај да по позорници испребијано разноврсно неће бити као обични свештеници; па, оружје; попадале капе п Фесови; јече раосим крста црквенога, да он неће ништа њеници, на различне начине тамо и амо више носити, што други калуђери носе, поваљани. Међу овима лежи за једним него да ће се китити доламом, сабљом, грмом и рањени Станко под Фесом и у токама и челенком на калпаку. Он ће — одећи турскога паше. Даница и Марта придодаје — брату пружити руку чак с полагано приступају рањеницима, да пм југа на бевер. те ће један другоме дати загасе тешку жеђ хладном водицом п рујверу за братску узданицу. И пошто до- ним винцем, како којега жеља за водом бијете такога војводу под крстом, опда. или вином повуче. Теше их љубазним рећете — вели им —— почети раеипати сло- чима и казују, како се бој врши. Рањени боду низ клисуре; те ћете п Зети и дру- | Црногорци захваљују Богу, јер по казитим Душановим бановинама опет бити ван њу Даничину виде, да њихова браћа узроком лепше среће. Старац, пошто то "добивају. Марта се препала, па вели, да изговори, стане се трести, и каже, да је ће и она и Даница, на том месту погинунапрегао много душу са читањем у бу- | јер, вели, да је међу онима што леже, дућност; те их моли, да га придрже, да видела Арапина. Позива је, да се одатле не падне с оним чудним мачем. Кнез Пе- | АЕ „Даница, се на то и не обзире; а рун прилети к њему и онако посрћућа Марта збиља побегне. Станко се под растарца изведе са позорнице. — Ђорђе ном стиска и превија. Шодигне главу, па

а