Позориште
ИЕ И На НЕ Ен 2 80 СИ ИН
А ИЦ Ма Шри ПАН ПА КА ОД –=>~
ће
Ка —
– бео У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 18. МАРТА 1886, едаебљеј—
и
+ ПОДИНА 1 +
Веи
103]
ТЕ
1 о Во МЕ
мо то Њ
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
Излази ва време бављења поворишне дружине у Н. Саду дан пут на по табака.
— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —
свагда о дапу сваке представе, иначе сваког месеца по је-
Нешто о постанку српског и народног позоришта.
(НаставадЕ.)
За тим је Јоаким прпповедао, како су | морали у Будиму више комада представљати, па како су се српске представе много | боље допадале него немачке. Одушевљење за српске представе било је тако јако, да! су морали за време школског одмора пете | комаде приказивати после у Коморану, у Ђуру, у От. Андрији, Темишвару, Араду и| Баји, па би п даље представљали, да се није био Јоаким тешко разболео, а за то време биле су се поудавале све глумице, а нових се пије могло наћи.
Тада су. ~ _ репе. Јоаким -- и. Ма“ ђари почели глумовати, ал' у Пешти нису могли успети, него су морали отићи у Дебрецин, где су их лепо дочекали, па је варош сваком глумцу и глумици из варошке благајне одредила плату. У том друштву били су: Сатмари, Сентпетери, Међери, и Лендваји, и многи други, који су после изашли на глас и постали корифеји глумаштва мађарског. Па кад је Дебрецин, који је нешто мало већи од Кикинде, допринео толике жртве на олтар богињи Талији, за што не би могла и Кикинда, са окружним местима, издржавати стално српско позориште. Еј, да сам ја само за десет година млађи, не би се придржавао тог дерног Бездина, где сам наумио оставити своје старачке кости, — већ би се доселио амо у Кикинду и дотле не би мировао, док се не би основало стално ерпско позориште.
Тако говораше Јоаким Вујић и сви наши гости слушали су га пажљиво и повлађивали су његовим патриотеким речима.
У добром расположају п лепом разговору проведоше гости наши целу ноћи тек се у зору разиђоше.
Одушевљене речи Јоакима Вујића не прохујаше као ветар са планине.
Не знам управо, да ли исте тодине, или за једву годину доцније, склопили су за време школског одмора позоришну дружину правник Ника Петровић и правник Лука Лисулов.
Први комад, који је та дружина представљала, беше „Светислав пи Милева,“
Представа је та била у месецу августу г. 1834. у гостпонпци. „код златнога, плуга“, која је године 1848. изгорела, а на њено место назидана је сада „Кирхнерова“ кућа.
У тој гостионици била је пространа и дугачка дворана са позорницом.
Ја сам као дете био на тој представи.
Да би боље могао видети, сместише ме, са још двоје деце, у један узвишени слепи прозор са стране, од куда сам по
вољи могао посматрати пи публику и по-
зорницу.
Све, што сам ту видио и чуо, остало ми је дубоко урезано у души и у срцу, а то се не да живим речима описати и разјаснити.
Ја сам пре тога долазио па немачке представе п дворана није била за мене нешто ново; ал тај дан као да је све било неким „волшебством“ преображено: п публика и позоришта дворана.
(Наставиће се.)
= р-ви= ==> #+-=———————————
Љв—