Позориште
У ПН ---
— 2 доа 181 4.555<7—
двадесет година састају се сви у Визбадну;
састанак је необичан призор. Хајнрих је луди просијак, он долази к себи у тренутку кад по: зна свога вина, Агнију и свога старог пријатеља, ал и — умире.
Морали емо нешто више пропратити Хајнриха, какав нам излази на бину, да бисмо могли боље и лакше на чисто бити са приказом милог госта назпег г. Тоше Јовановића. Као Хајнрих предетављач има пуно призора, да се истакне. Већ прва појава, декламација трагедије, даје глумцу прилике, да покаже, на коликој висини стоји. За тим се ређају призори: кад лаворику прими, кад се са болном женом разговара, кад га одвраћају од певања. кад се одриче певања, кад га саветник отпушта, он одлази у свет. Завршетак,
и, по нашем мишљењу, врхунац је у састанку
у последњој сцени; ту је свршетак игри. Холтај је баш тај призор удесио тако, да и сама глума, а и представа гдумчева највећег ефекта добију. Пошт. гост наш г. Јовановић познат је Новосађа нима; пређашње сезоне био пам је овде у гостима, примљен је радо и испраћен са похвалом и захвалом на вештом приказу. Снага као што је г. Јовановић предетављаће Хајнриха увек вешто, занеће гледаоце у многој сцени и заслужиће одликовања, као што је и заслужио. Г. Јовановић је као Хајнрих вештак: песника занесењака, а по том провијака потпуно је схватио и приказао; особито нам је истаћи његоволепо кретање, његову нему игру. То је свагда било на правом месту, тако, да је у том погледу г. Јовановић прави уметник. Жалити нам је само, што је г. Јовановића неколика пута у овој позоришној игри издао глас, тако, да је прелазио у промуклост,
Велимо, да нам је жао што му глас није био.
чист, јер да је још то било, колико и колико би одекочита лепа уметничка игра његова.
Још једну примедбу у опште на приказе госта нашег. Не знамо откуда је то, да је његов говор на бини много пута, у страснијим моментима, друкчији него што се иначе говори. Нама се то чипи неприродно. Много би нам н. пр. Хајнрих природнији био, да је већ прву декламацију изговорио нагласком, изразом, говором обичних људи. Јесте, декламација има у себи увек нечег особитог, ал' ипак зато, што је ближа
правој истини, правој природи, боља је и милија | нам је. Глумци приказују људе, у којих, петина,
није говор исти, ал ипак није ни такав, какав смо приметили не само код г. Јовановића, но и код неких других глумаца, који долазе са београд-
ске или загребачке позорнице. Можда је то навика
или обичај на тим бинама, ал ми се — не можемо са тим никад сложити, јер ми тражимо природан говор,и истину свакад па и онда кад се што декламује. Г. Јовановићу иначе свака част и похвала.
|сви су приказивали вољно и свом снагом своје |глумачке вештине. Нека им је хвала.
| Публике је било доста, а могло је још и |више бити. Метина, није врло згодна ова глума | „Лаворика и просиј али пттад „јер напреже живце, јали посета би требала да буде боља кад игра | „Јовановић.
| (Недељни ред позоришних представа). У су|боту 22, марта први пут: „Наследнин“. Шаљива |игра у. 5 чинова, "Сандо, с Француског превео М.Ђ. Глишић. |Г. Тоша Јовановић, редитељ краљ. српеког народ|ног позоришта у Београду као гост претпо|следњи пут. – У недељу 23. марта по други |пујт:- „дтело“. Тратедија у 5 чинова, написао "В. Шекепир. Прва четири чина превео Г. Гершић, | пети "Хаџић. — /. Тоша Јовановић, редитељ краљ. ерп|ског народног позоришта у Београду као гост последњи пут. — У уторак 25. марта: „Добрила и Миленно“. Трагедија у О чинова, е певањем, |написао М. Бан. — У четвртак 27. марта: | „Мамица“. Шаљива игра у 8 чина, написао Е. Сиглитети, за српску позорницу удесио А. Хаџић. — У субету 29. марта први пут: „Преки лек“. Шаљива пграу 1. чину, написао Мита Кадић. — За тим парви пуш: На позорници и у животу“ Паљива игра у 1. чину, написао М. ШЕМ,. — У почетку: „Прнос“. Шаљива игра у 1, чину, с певањем, по Р. Бенедиксу посрбио 'др. Ј. Андрејевић, музика од А. Максимовића.)
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ. (Прослава двадвсетпетгодишњице глумовања Ниноле Милана). „Хат. Хоу.“ од 21. марта о. |т, доносе ову белешку:: „У прославу двадесетпет|тодишњег гтлумовања нашег вредног уметника г. Николе Милана приказаће се у четвртак 8. а|прила о. г. „Ранцави“, Како дознајемо вис, зе"маљска влада, признајући заслугу нашег умет|ника, као вредног редитеља и марљивог писца | позоришних дела, одобрила је, да сета свечана
"представа даде у корист нашега јубилара.“
у СИТНИНЕ. (Опрезност). „Чујеш, Перо“, — рећи ће не„ки газда евоме елузи, полазећи с њим некуда
|на пут, — „понеси де ти твој пиштољ, јер ћемо замркнути у шуми, а знаш да тамо има често „лопова.“ — „Која нам вајда од пиштоља, газда !
"Ако нас лопови нападну, они ће нам отети и | ПИтОЉ.“
Издаје управа српеког народног позоришта.
У целини ишао је приказ такође добро;
написао. Емил Ожије и Жил.
А. Хаџић. за српску позорницу удесио А..
и
А -