Позориште

А равни НИ НИНА ДА АЛ ИЕ НЕ пене = ДВЕ Бри кана та Ена НИ НАУМ ИЛ ЗИМА ЛИНА НИЛА АН АНИ ЕХЕ

" ЛОДИНА 1. • + ВЈ, > ИЕ еј А +

УРЕЂУЈЕ А. ХАМИЋ.

– 5 | У

Њ -еесе У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 29. МАРТА 1886, < о 2 | – | | | | | | | | | | | | | '

Излази за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану еваке представе, иначе ев

| НА ПОЗОРНИЦИ И У ЖИВОТУ. | ТНАЉИВА ИРГАУ ЈЕДНОМ чину, НАПИСАО М. Ш. М. |

(Наставак)

Душан. Никоју ! - "својим арендаторима, па жели, да је вама. поПетровићка. (Џљесне рукама радосно.) Ни- вери. Ја сам вас препоручила. Али како је она, коју ! (Опет се сневесели.) А, не, не, то не може НРШТО слаба те не може до вас доћи, то вае је бити! Мало час сте ми сами рекли, да, се пе | 58 да се к њој потрудите. Ако је могуће ните, а господин Станић ми је рекао, да баш Још вечерас, јер ствар је хитна, па можете онде

његову Омиљку узимате, : |и вечерати, а она ће вам за време вечере целу : - Е ствар разложити. И ја ћу тамо бити. | Душан. Слљушајте, драга госпо, ја сам, - | # [5 Е- | > ~ . . | истина, наумио да се женим, ал до данас заиста, | - Душан, (ба себе.) Сад ми је све јасно. То |

нисам ни једне запросио. А што сам вама то|је дакле та „много боља партија“. (Гласно.) признао, било је, верујте, само шале ради, јер Каква почаст за мене! Одазивам ее од срца Ви никако нисте хтели да одустанете од оног, радо том позиву, једно што ми се тим толика

што сте чули — „почаст одаје, а друго што ми и дужност то | > Џетровићка. (Радосно.) Запста 2 (Опет маг | ИКО ; Е ло невесело.) Ал' Станић, Станић! | Петровићка. (За себе.) „Од срца радо,“ о,

| Душан. А што се тиче господина Станића, | благо Поповићки и, — мени! (Гласно.) Дакле ми | то вас уверавам, да је између вас двоје морало | вас зацело очекујемо, драги господине ! Дакле | (бити какво неспоразумљење, јер ја не могу дазацело! (Сирема се да одлаги.)

| претпоставим, да би се тако озбиљан човек У Душан. Бићу тако слободан! А зар нећете |

|

|

пуштао у тако неслане шале. : |мало госпођи Станићки 2 Петровићка. (За себе.) Јест, јест! Павловић | Петровићка. Не могу сад, задржала сам

има право! А и Даница би ми се морала МЕ Сеј Мало касније. (За себе.) Сад брзо Поповићки, брбљати, да је што у ствари. Особито - мени! о, ала ће се обрадовати та жена ! (Гласно.ј Служ| Душан. Дакле, госпођо, јесте ли већ|беница ваша, драги господине! До виђења на

| убеђени 2 |вечери, до виђења !

| Петровићка. (За себе.) Бадава, мора тако | Душан. Збогом, госпођо! (Иронично. Мој | бити! (Гласно.) Јесам, јесам, драги господине, рукољуб госпођи Поповићки !

| и особито ми је мило, што се тако евршило. | -етровићка. Хвала, хвала ! ( Одлази на вра-

| Душан. Но хвала богу! (За себе) што се | ата у дну.) | | опростих беде невидовне, |

| Петровићка. (ба себе.) Па то онда стоје | ЧЕТРНАЕСТА ПОЈАВА. | | наше етвари врло добро! Дај да ја „аузруку- | Душан (сам).

| рате - Слао) па

| Јем“ е нашим планом! (Гласно) Него, госполине Но ДА ; Да 0) а ПР Е Душан. Но, хвала богу, само кад је још | да, у мал не заборавих рећи. Данас кад сам

била код госпође Поповићке, замолила ме је, да ОКО добро прошло! Бога ми, више се никад и ) ПИ а нећу с том Петровићком нашалити! Далеко јој вам нешто пспоручим,

| на а _ . лепа кућа, могао сам шњом још љуто етрадати! Душан. Мени 2 Стојим на услузи ! (За вебе.)) А што се тиче Поповићке, ха, ха, ха! Те су | о „ у га 1 У асте |

Већ од неколико дана кад год се састанемо жене заиста наивне! Можда ћу отићи, тек хеца | спомиње ми ту богату намигушу. Шта то МОЖО ради, аж не шта ћу тамод Хајд видићу још, | бити 2 (Сећа се.) А!

Петровићка. Има тамо неку парнипу са

како будем расположен! (Лочивка.) Него боље ће бити да ја свршим са својом Смиљком „ако. _

Ч

а И А А МА Е