Позориште

–еосаљ У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 380. МАРТА 1886, с-оо->—

"ЛОДИ У

ан

ИЈУЈЕ

4. 300] 6),

И Бао Бе

|||

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоришне дружине у Н. Саду а ла на по табака. — Стоји ва Нови

свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по јеСад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

НА ПОЗОРНИЦИ И У окивоту.

ШАЉИВА ИГРА У ЈЕДНОМ

ЧИНУ, НАПИСАО М. Ш. М.

(Наставак.)

Душан. Па чини ми се да у једној појави | двију“ џи отвори је тамо, где је РаНЕШИН о 1; Па

не играмо баш најбоље.

Смиљка. У којој то, господине 2

Душан. У последњој.

Смиљка. У последњојг А баш сам од много њих чула, да ту најбоље пграмо. Ви хоћете да ме плашите, господине !

Душан. Није ми ни на крај памети! Но ако је по вољи да још једном покушамо, и то овако сами, можда ће онда боље ићи.

Смиљка. Па здраге воље !

Душан. Али пре свега, допустите ми, драга

госпођице, да вам нешто РУЕ Видите, глумац

или глумица онда играју најбоље, ако и осећају оно, што играју. Ако ипак ми и не осећамо оно, што играмо, — јер сад смо и ми парче глумца и глумице, — ми ипак ваља у то тако да се уживимо, да и нама самима изгледа, да то осећамо, па постојало то у истини, или не. Сад дакле да покушамо! Ви се, госпођице, не зовете више Омиљка, ваше је име Зорка, а ја, ја сам ваш

драган, по имену Младен. Тако! Сад, молим, из- |

волите овде сести крај прозора и узмите змајеву „Џеванију“ и отворите је тамо, где су „Ђулићи“. Сасвим по улози! Али никако не ваља, да смећете с- ума, да сте ви у мене — ваљу бљени. Знате-ли, госпођице 2 Смиљка. (Доста узбуђено.) Та знам, госпо_ дине, како не бих знала; ја сам у вас заљубљена. Душан, (Исто тако.) Сасвим је тако, госпођице, ал и ја сам у вас. Смиљка. (Заборави се.) Замста 2 Душан. (Збуњено.) Да, према улози. (Равабере се.) А сад да почнемо. Шаптало нам не треба, ми своје улоге знамо. Дакле: последња појава. Ја долазим кроз врата у дну. А кад уђем, ви ваља мало да се збуните, јер сте заљубљени у мене, а тако исто и ја. Смиљка. (Да себе) Та већ сам сад сва збуњена ! ( Седне крај прозора, узме у руке

|Ћћа“

„ Пе |.

а“: „Равговор са срцем“)

Душан. Само природно и с осећајем ! (Отиде к вратима у дну, па се затим одмаг враћа оданде.) Добар дан, желим, госпођице Зорка !

Смиљка. (стане са свога седишта, сва је

| збуњена; а а тто још жоће да маркира збуњеност; |књигу оставља на сто. Добар дан желим, го-

"сподине Младене !

Душан. (/Триблиги јој се.) А чим се то заниматег Читањемг Заиста врло КОР забава. А емем ли знати и шта читате 2 (Погледа књигу.) Шта Омајеву „Џеванију“> АЕ честитам на укусу !

Смиљка. То је мој најомиљенији песник, У |'тосподине! Он говори тако к срцу... Изволите, седите !

Душан. С допуштењем. ( Седне крај ње.) А коју песму читате, госпођице Зорка г

Смиљка. Баш сам сад почела да читам „Ђулиће“. О, не могу вам рећи како ми се допадају! Душан. То је најмирисније цвеће у врту Змајевих Пе А. да нису те песме наишли одјека у вашем срцу г Да и ви то исто не осећате 2

Смиљка. (Стусти очи доле и уздагне.)

Душан. (ба себе.) Да се тај уздах мене тиче, ја бих био најсретнији човек на овоме свету. (Главно). Па, госпођице, ако не сметам, да ли је по вољи можда да заједно читамо.

Смиљка. О, здраге воље! (Предаје му књигу.)

Душан. (ан) Па којом ; да почнемо 2 Ове су тако лепе, тако миле, да је тешко избирати, шР једној или другој првенство дати. Најбоље ће бити да отпочнемо одмах е првом. ( Чита прву пвемуј „Разговор са срцем“ с осећајем :

„Какви тебе срце, Тајни јади ломе,

Те ме често молиш: Поклони ме коме !