Позориште

7 Ма РАНА ОВЕНА

НЕ

ес У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ

ЗА

Парна ле 5

ИЗ И

6. АПРИЛА 1886, со

ШТЕ

па ан

; 880] 55.

вео

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ. |

Излази за време бављења поворишне_ дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака.

— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ДИМИТРИЈЕ РУЗЖИЋ и ДР АГА РУЖИЋКА.

Кад се човек, после већег и бујнијег дела, живота свог, обазре натраг) кад оно доба, у ком ве развијао и отимао, озбиљно промотриј; кад свој досадашњи рад пред очи своје развије и обележје му да; кад се, једном речи, сам собом почне да разрачунава, и до тога дође, да му живот не само није прохујао узалуд, већ да га је утрошио у корист другима, а можда никако

у своју — тај може онда се ведрим челом полака и у будућност, у ону будућност, која, се пружа у некрај, и коју ми људи називамо незаборав, у великим приликама пак несамртноет.

Сваки јавни рад подвргава се и јавној оцени, и ако је успех повољан по огромну већину народну, онда неће изостати ни јавно признање. Та и на шумноме пољу оне јавности, где стечену славу обично много њих главом плате, не изостаје признање ономе, који одржи мегдан. Политика, ратовање, народносни и верски изражаји, друштвене и новчане околности побуђују свагда на изазивање и на делање. Па и ту је осигурана слава ономе, који се у борби одржи, ма да у многим народним слојевима отима очајање маха са уништеног благостања. Радовања, отиштег радовања нема ту; јер тамо, где се лију горке сузе, где се пролива крв, где се опстанак тамани — тамо не може срце веселије да закуца, и све приређене свечаности само су лазна превлака, којом се покрива и забашурује велика, свеопшта ерећа.

Како ли ее од тих свечаности разликују

усклици, који се тичу човека, који је на просветном пољу себи стекао заслуге! Сваки корак у животу му истоветан је с просветним напредовањем народним и она весела лица, они искрени усклици, на које наилази, јасан су доказ народног одобравања, народног задовољства. Па, да такав човек не осети живље куцање у евојим грудимаг Ах, та како не! Куд он пролази, отиру се сузе; где се он појави, лече се ране; где је он, расте с умним РАЈАН и опште благостање.

А такво признање заслужује сваки трудбеник на просветном пољу; сваки онај, који је

свог. Од школника, тог првог видара, на до

"представника уметности и песништва, сваки то

приноси себе самог на олтар народног развитка.

Поборници на сваком пољу заслужују равног

признања, јер еваки чини по У ререЊУ најбоље.

Тако и ми одајемо данашњим даном признање, јавно признање поборницима на проеветном пољу. Они то заслужују у пуној мери. Четврт века, а- од свог рођеног доба најбољи део, утро-

што је

шити у изображавање, обавештавање народно, буАЈ дити му евест, народносно осећање, гладити му обичаје и појмове му чистити — то је заиста такво дело, које се у кратко не да оценити, али се појмити може, кад се иоле озбиљно промисли о њему. И кад се промисли, онда не остаје оном, који има осећаја у себи, ништа друго, до поклонити се таквим људма и од срца им кликнути: Хвала вам!

Да кажем коју о струци, којој припадају елављеници 2 Држим, да није томе место, ни прилика. Али толико морам рећи, да новија естетика досуђује глумовању исто тако важно место, као год и осталим огранцима евојим: вајаретву, евирци, сликарству, неимаретву и песништву. И тако се може рећи, да се и у глумовању постигнути може врхунац човечијег ду-

ха, кад ву се једаред у томе сложили и — научењаци. = Какве ли промене нису проживели; шта све нису, ако и привремено, бивали; како су

големо напредовали и на послетку | дошли до степена савршенства од оног доба, кад су Ди-

|митрије Ружић као Иван у Стеријиним „Хајду-

цима“, а Драгиња Ружићка као Вукосава у Стеријином „Боју на Косову“ први пут ступили на вреле даске, на којима се приказује свет!!!

Сав низ карактера, којима су за четврт века живота дали, да богме, да се неда изнети, али важније карактере можемо забележити, та они су право обележје њиховог рада, они су јасно огледало онога, што су умелии што су учинили. Међ Ружићеве главније карактере спадају: Њурађ Бран-

допринео к умном и моралном о народа ковић, Доситије, Стари бака, НАПРИЈР Јован

ПИ на УН ле А