Позориште

–еогљ У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 8. АПРИЛА 1886, о >—>—

Пра не 6

+ ТОДИНА Џо.

6 Па

10908

+ Бој.

Вл Бо

ШТЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе еваког месеца по је-

ИН 1 на по табака.

— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ И ПЕТ ГОДИНА.

Светковина, коју · прослависмо, није само светковина једног глумца и једног заслужног човека, то је светковина овостраног народа српског.

Том прославом прославио је народ српски себе самог. То је културна народна светковина.

"Српски народ, како је мало одануо душом, старао се, да ве у култури унапреди и да просвету обгрли, како би се према захтевима садашњег доба могао осигурати, и на површини светеког метежа одржати.

Како је оставио пушку, он се старао да подигне школе, да створи књижевност, да оснује стипендије, како би до интелигенције дошао, а одмах је гледао да оснује и позориште.

Беху то тек цокушаји, али покушаји, који су много напора, муке и материјал-

них жртава стали. Запарложено земљиште |

није тако лако обрађивати.

Но наши предци били су свесни евог |

тешког задатка. Они су знали, да забатаљен народ само непрекидним и неуморним радом на културном пољу може подићи најсигурнији бедем против сваке невоље. Наш народ полагано је почео трепавице отварати, он се тргао из дубоког ена. А за све то има самом себи да благодари. Са свију страна биле су наперене стреле на њега, но он је, не гледајући на лево ни десно, полагано корачао напред. И кад се осврнемо на овај простор времена, од како се води културна борба народа нашег у овој монархији, признати, да је доста урађено.

морамо

Доситеј п Караџић основали су народну књижевност, и она се данас развија по свима гранама. :

Основана је „Матица Српска“ као расадник те књижевности.

Народне школе спремале су синове у народноме духу, који се неће, кад се из-

уче, стидети народа свог, него који ћепл

после стојати у редовима народним.

Па поред свега тога била би нека празнина у народном животу, да пре двадесет пи пет година није основано народно позориште. Где књига не допире, где школа непрестаје вршити свој задатак, ту почиње задатак позоришта, као просветног храма. Тамо се, тако рећи, очигледном наставом јача и крепг народни живот. Миле слике из наше прошлости видимо тде на позорници оживе; оно, што је сваком Србину свето, оно, што га снажи, што му неда клонути — све то он види на позорници. Тамо му се очеличи воља, оснажи снага, кад види шта су наши предци трпели, па ипак нисмо пропали. Гледајући како се уздижу врлине и нехотице се винемо и ми у светове идеала.

Српски народ увек је осећао потребу, да се душевно крепи, да га успомена на прошлост спреми за будућност. То је бпо задатак српског гуслара, који је светлошћу прошлих дана озарио душу народну.

Што је под другим приликама вршио гуслар, то сад врши позориште за цео народ.

Позориште : значи напредак у култури, и с те стране је позориште права просветни задатак.