Позориште

ПИ 15 ПОРЕ

се претерује у изразу и представи. Евала Добриновићу, евала Лукићу. Ј. Весићева била је добра Милка, прилично је и певала; овом приликом, па и иначе, види се да је напредовала и за ову годину, само напред! Душановић, Николић, Тодовић и Бакаловић били су добри, Васиљевић је био добар, ал од њега ми хоћемо још више да тражимо. И остали су играли на задовољство, и публике и пречасног господина писца, коме са старачког лица читасмо младићким жаром исказане изразе задовољства, поживи нам га Боже !

Било би што шта да се опажа уопште на редитељство, ал овога вечера само ћемо замерити омашци, што је Мита катана са рапорта без сабље дошао као и изговарање Каралимпија, место Каралампија. Та то је познато па и редитељетву мора бити знано, да је свети Харалаупија заветни светац у Иригу, јер је у етрашној оној куги тога дана — последња жртва пала у лицу једне девојке.

Још једно. Каса тога вечера није имала, штете, а била би посета још већа да је „народ“ раније био дознао да ће бити „предетава за народ са обаљеним ценама“, кад се то учини, тврдо се надамо, да ће и посета јача бити.

Ј.

СИ РЕН ИЊЕ.

(Треба ли новинари да се жене ђ На то питање одговориле су неке енглеске новине овако: „Новинари се не смеју женити, јер је њихов позив велики, узвишен и племенит, те су толико заузети послом, да им не преостаје ни мало времена, које би могли посветити жени и породици. Новинари су избраници идеје, мученици духа, јуначке душе, које морају бити вазда јаке, а то могу бити саме онда, ако су влободни- п ако се могу бавити само позивом, коме ву се посветили,“

(Оригинална понуда за женидбу.) Нека глумица у Лондону добила је од неког богатог Американца ову понуду за женидбу: „Драга госпођице; Видио сам вашу слику у неким новинама. Лепа је, веома лепа! Ако сте такви, као што вас тамо насликаше, вољан сам узети вас за жену, а ви се томе не ћете сигурно зачудити. Таквом новићу. таквим усташцима, таквим очима, таквој коси

— ма да је можда

.у и лажна — не може нико одолети. И за то вас У

о –

љубим. Зову вас госпођицом. Према томе може бити да сте и неудата. Код глумица то се никад поуздано не зна, а често и оне заме то не знају. Ал ако ете удати, послаћу вам новаца, да подигнете парницу за развод брака. Ја сам, да знате, веома богат, па ћу вам дати новаца колико год устребате. Примите ли моју понуду, а не бисте били онакви, какву вас ја себи представљам, приправан сам платити вам 50,000 долара за ваштруд.“ Писмо је то, што је чудновато за позоришне прилике у Лондону, изложено било сваком на углед у позоришном ходнику.

(Боже, зар не знаш да се циганин шали), Некакав циганин опазивши много пчела, зажели, да и он има коју. Похита дома и посаветује се са женом. Одреде обоје, да ако нађу пчелу, восак ће дати у цркву, а мед е децом појести. Циганин пође у планину и рекне : „Боже, дај ми, да нађем пчелу: восак ћу у цркву, а мед мени.“ Скитао и лутао по планини. Најпосле нађе пчелу на једној букви. Тад стане да се одмори и рекне: „Ах, Боже, лепо ли сам ти слагао! Мед ћу изести с децом, а восак продати и попити.“ Мало после затим попне се на букву, да је сече; пчеле се узнемире, он се почне бранити, стане е једном ногом на слабу грану, грана се скрха и циганин на земљу под букву. Тешко се озледи и у смртном страху помисли, да га је Бог покарао, те рекне: „Боже, зар не знаш, да се циганин ашли 2!“

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Недељни ред представа.)

У уторак 9. (21.) јануара први пут: „Женска влада“. Са 100 дуката награђена шаљива игра у 8 чина, написао Е. Сиглигети, посрбио Љубомир Лотић,

У четвртак 11. (28.) јануара: „Довадан свет“, Шаљива игра у 3 чина, написао Е. Паљрон, с Француског превео М. Р. Поповић.

У суботу 18. (25.) јануара: „За круну“. Драма у 5 чинова, написао Франсоа Копе, с Француског превео Д. Ђокић.

У уторак 16. (28.) јануара први пут: „Булинарови“. Комедија — водвиљ у 3 чина, написали Морис Ордоно, Албен Валабрег и Анри Керул, превела с Француског Станка ЋЂ. Глишићева. Издаје управа срп. нар. позоришта.