Позориште

— осјећа

||

–-

4 то ти

Тре пак

У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 9. ЈАНУАРА 1896.

«Дао

а Фа

||| 4 и

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излави за време бављења позоришне дружине НЕ

дан пут на по табака.

Саду — Стоји за Нови Сад 40, да на страну 60 нова.

свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

месечно.

ПОЗОРНИНА КАО МОРАЛНА УСТАНОВА.

ли делокруг позорнице иде још даље. Још и тамо, где релиђија и закони држе да је испод њихова достојанства, да прате људске осећаје. п тамо још она ради за наше обравовање. Орећу друштвену мути исто толико

лудоет колико и порок и злочин. Искуство нас.

учи, да откако је евета и века у ткању човечијих ствари често највећи тероти висе о најмањим и најтањим кончићима, па кад ми делање пратимо натраг до извора му, пре ћемо се десет пута морати насмејати, него што ћемо се једанпут ужавнути. Што сам старији тиме бива мој еписак зликоваца сваким даном еве то краћи, али списак луда и будала све пунији и дужи. Ако сва морална кривица једнога појаса из једног и истог извора извире, ако ву све оне

страховите крајности од порока, којима је икада, |

жигосан био, само виши ступњи евојетва једног, на које се најпосле ми свиколици једнодушно смешкамо и милујемоих; Ко зашто неби природа и код другог појаса тим истим путем ишла, Ја знам само једну тајну, која је у стању да човека од неваљалства сачува, а та је — сачувај му срце од слабости.

Велики део тога дејства можемо од позорнице очекивати. Она пружа великој множини будала огледало, да се у њему виде, она их

застиђује спасоносним псмевањем у хиљаду раз-

них нам облика. Што је пређе постизавала тиме, што нас је ганула и заплашила, то чини сада овде (можда брже и ситурније) шалом и сатиром. Кад бисмо нешто хтели да оценимо шаљиву игру и трагедију по постигнутом дејству, можда би искуство првој предност досудило. Исмевање и презирање жешће ране понов човеков, него што згнушавање вавест му кињи п мучи. Наш кукавичлук екрива се пред страшним, али нас

"баш тај кукавичлук предаје жаоци сатире. За-

(Наставак)

кон и савест чувају нас често од злочина и порока -— за осећање, да емо емешни треба нам неко овобито, финије чуло, које нигде тако не развијамо као пред позорницом. Можда ћемо и допустити, да нам пријатељ напада на морал, на ерце, али муке ће нав стати, да му и једно једино исмевање само опростимо, Налип преступи подносе надзорника и судију, а наше слабости нерадо имају сведока. Једина позорница може пемевати наше слабости, јер она штеди нашу осетљивост, она неће да каже, који је то луда, кога се то тиче. И не поцрвенимо, а видимо како нам маска пада из огледала п захвални смо. у потаји за тако благо поступање,

Али са њезиним великим делокругом не ћемо бити још дуго готови. Позорница је више него икоја друга јавна установа у држави школа за практичну мудрост, кажипут у грађанском животу, вигуран кључ најтајнијим ходницима 40вечије душе. Допуштам, да самољубље и огјглалост савести могу често њено најбоље дејетво да униште, могу да ве још хиљаду порока пред њезиним огледалом дреко одрже, хиљаду добрих чустава да се безуспешно одбију од ладних срдаца у гледалаца — и ја сам сам тог мишљења, да Молијеров Харпатон можда није досада ни једног кајишара поправио, да је самоубица Беверлеј мало своје братије“ од коцкања одвратио, да несретна историја о разбојницима, Карла Мора неће друмове-много бигурниј има начинити — али све кад бисмо то велико дејство позорнице ограничили, кад бисмо хтели толико неправедни да будемо, па да узмемо као да га са свим и нема — колико још много, много преостаје још од њезина упливаг Ако она множину порока баш нити тамани, нити умаљује, зар нас она није упознала 6 њима!

Са тим грешни, ва тим будалама ми

могу |

===