Позориште

фр ~

У МЕ , ТОД. 11, |»

еф

)3 ОР

У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 13. ЈАНУАРА 1896. ољо>—

ПТ

о префе кв

Х 80 1 %

унд +

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ПОЗОРНИЦА КАО МОРАЛНА УСТАНОВА.

(Свршетак.)

И, тако дала би ве — кад би то разумева-

_ лв поглавице пи етаратељи државни — са позорнице пеправити народна мишљења о влади и владару. Законодавна моћ говорила би овде туђим символима поданику, одговарала би на његове тужбе, пре него што би ее и чуле п подмитила би његову манију за сумњичењем и то све неосетно. Чак и радиност и дух проналазачки могли би и пред позорницом упалити, кад би песници за вредно налазили, да родољуби буду, пи кад бл се држава спустити хтела, да их саслуша.

Свакојако не могу ћутке прећи овде ни ве-

лики уплив, који би добро уређена позорница на дух народа имала. Нацијоналним духом јелног народа зовем ја ону сличност и подударање мишљења и наклоности код предмета, о којима други који народ друкчије мисли и осећа. Само је позорница у стању да изведе у великом етепену то подударање, јер она пролави кроз вавколику област човечанског знања. она исцрпава све сптуасије живота и светли у све закутке срца човечија, јер она спаја еве сталеже и класе, а њен пут разуму и врцу најутрвенији је. Кад би у евима нашим комађима један главни дух владао, кад бп се еви наши посници међу собом сложили и чврст савез у ту цељ склопити хтели — кад би строг избор руководио њихове радове, кад би св одали само на цртање предмета из народа — једном речи, кад би доживили, да пмамо своју народну позорницу, ми бисмо народ били. Шта је то тако јако везивало Грчку: Шта је то привлачило тако сидно позорници; Ништа друго, него патријотска садржина представа, грчки дух, велики надвладајући интерес државе, бољега 40взчанства, којим представе дисаху.

Још једну заслугу пмаде позорница, заслугу, Коју ја сада тим радије износим, што држим, да је парница еа њезиним гонпиоцима, већ и онако добивена. Што смо предузимали досада да докажемо, да она битно дејствује на морал п просвећивање — то беше еумњиво, али ву чак и њезини непријатељи признали, да позорници припада прво место памеђу евега, што ве за луксуб измнелпло и што је намењено друштвеном уживању. Али што она овде чини, то је важније, него што би човек и могао веровати. -

Човачија природа не подноси дљ пепрекидно и вечито капи на послу, чулна дражи прастају. кад се задовоља. Човзк, претоварен животињеким уживањем, заморен дугим напором, мучен вечитим нагоном за делатношћу, зажели ве бољих, одабранијих ужпвања, или јурне разуздано у дивља раезјавањл, Који му пад ускоравају, а мир у друштву разоравају. Ба-

| Хантока уживања, убитачна игра, хиљаду пПо-

мама, које леновање измишља, морају наступити, ако законодавац не буде умео да управља тим нагињањем народа. Радену човеку грози погибао, да ће га за живот, који он држави тако веледушно жртвује, спопасти нзеретна 8ловоља (брјееп) — научењаку, да ће пасти до потмула цепидлаке — а светини, дљ ће поживотињити. Позорница је установа, где се удружује уживање са поуком, одмарање ва напором, разонода сл образовањем, где се ниједна енага, душевна не напрежаз на штету друге, где бе ниједно уживање не ужива на рачун целина. Кад нам срце еподадне јад, када нам мрзовеоља вагорчава чавове, кад ем) сами, кад нам је већ додијао свет и рад, кад нам хиљаду терета душу притискују и кад као да Хоће наша

се