Позориште

+ # –е--б У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 9. ФЕБРУАРА 1896. «оље| И њ Т ТОНЕ. | баш || 3 РТ са фи Ј 8 АС на |

| УРЕЂУЈЕ А ХАЏИЋИ · |

+

Излави за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по један пут на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА.

Од ЈОВАНА ЂОРЂЕВИЋА.

(Наставак). ли су с Торђевићет прешли толики А. сад да пређемо најпре на рад београдчланови у Беорад, а тит је и опстанак | ског позоришта. самога позоришта доведен у опасност.“ 'Та- Оно: је овим оних једанаест чланова, које ко се онда свуда и пивало и говорило, и с | вам мало пре епоменуо, примило одмах у потога сам поглавито и био осуђиван. четку још три члана, који ву и пре тога час

Пре свега ја нисам ниноа та дружите | У Новоме Саду, часу Београду глумовали : 10наловарао, да прелази. Сваки је био своје во- | 4ора Марковића, Пају Степића п Јулку ље господар. Са множ није прешао ни један. Јовановићњу (пређе Отепићеву) и два нова

Цепање дотле јаке позоришне дружине на | члана, који су се доцније издигли до праве двоје произвело је зашста кризу, али само | Уметничке висине. То су били Степшћев 2ет; | привремену. То ву били — тако да речем Тоша Јовановић и Мара Гријрова, млађа — порођајни болови народноа позоришта, | б9бтра Милке Гргурове (доцније Борђевићка). | који кад су прошли, остало је п дете здраво Она. је ПА С РАНА Пр а и мати се наскоро опоравила. Али кад са | Зе5у изабраних почетника и почетница, и јемалко општије; гледишта ствар посмотримо, | Х1На, Која је оправдала тај избор. Са овом | ова криза у својим последицама била је од | Дружиницом отлочет је позоришни рад у поп- | неоцењиве корпети за народну културу, јер Сушиђевој дворани 10. новембра 1868., а 80. смо отада стекли два народна позоришта | Октобра 1969. била је прва представа у номесто једног, ми само је од нашег даљег уста- | 59% кнез-Михашловом позоришту. У овом су лаштва зависило, да оба п одржимо и уна- | покрај већ споменутих чланова од 1869., до предимо. ; 1878. били још и ови 2љавнији чланови: Алекса _Бачвански, редитељ (1869—1878). | Адам Матдровић (1869—18738), Лаза Телечки (1810 —1871), Милош Цветић (1869 – до 1878), Марија Цветићка (пређо ГолуТЕ ПИ АНЕ: бићева, (1870—1878), Неца о

Што | београдске ПЕН. тиче, рачунао (1869—1871), „Јосиф Плеленчић, (1871. до | сам (покрај своје и осталих одборника снате и 1878), Ружић п Ружићна (1871—1878), | воље) још и на сигурну државну помоћ. А за Марија „Јеленска (1869—1871). Ђура. Рај-

новосадску половину уздао сам се поглавито У | ховић, Пера Добриновић, п Лаза Дупумерзнање и ревност мога и позоришног пријатеља | „иу (1870—1878).

Антонија Хаџића и у свесни патриотизам ондашњег народа, који ће удвојити своје напоре, Да се што ире надокнади еве, што је том деобом окрњено.

Дружина се била преполовила; али су обе половине, свака за се, биле довољно јаке, да се за кратко време развију у потпуну целину,

Да видимо, шта се и Како се радило у првој периоди овога позоришта, од 1. октобра 1868. до 10. јунија 1878., дакле од почетка, до првог прекида позоришног рада.

И нисам се преварио у овом последњем. Ивпрва је важио позоришни закон од 17. # октобра 1868., по ком је позориштем управ-

+ 4

еј