Позориште
|
–ев У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 18. ФЕБРУАРА 1896. #о>->—
о реф ---
+ 10Д. 0
а а о
1090
УРЕЂУЈЕ А
|| во:
ХАЏИЋ,
Излави за време бављења позоришне дружинвеу Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-
дан пут на по табака. — · Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60. новч. месечно. —
ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ НАРОДНОГ НОЗОРИШЕВ.
Од ЈОВАНА ЂОРЂЕВИЋА.
(Наставак).
|| рошло је већ лето, улазило се и у јесен 6 а 0 позоришту нико ни речи. ћути и мини
стар, ћути и управитељ.
Најзад промени се влада. Ва министра просвете дође стари председник одбора, вредни и добри Филип Христић. Он одмах састави комисију, која ће се саветовати, како да позориште опет проради. За председника тој комивији постави пређашњег министра Стојана Новаковића, а за чланове Милана А. Симића, Ђорђа 02 Сима, Матију Бана, Милана Кујунџића, Милорада ПИ. Шапчанина но мене. У седницу буде позван и управитељ новосадског позоришта, Антоније Хаџић, јер беше искрсла мисао 0 спојењу новосадске пи београдеке дружине, па да се дају представе напзменце у Београду и већим српским местима у Аустрији.
На столу су лежала ева акта о позоришној кризи, донесена па архиве министаретва просвете. Премећући те хартије, напђем и на мој мембар, што вам га летов министру поднео. Министар га је заиста прочитао; 0 том сам се уверио пз примедаба, које су биле министровом руком написане са стране уза сваку моју тачку, као неки контраразлози. Само је штета и неврећа, што је министар, како у свачему, тако и у овој ствари био тако савршено уверен о евојој непогрешивости, да није нашао за нужно, да ми те евоје „контраравлоге“ бар форме ради п саопшти, живећи, наравно, у тој обмани, да се на њих и не може ништа више одговорити. Предлог, да се обе дружине епоје. у начелу није нашшао ни на какав отпор. Нарочито ву га заступали Новаковић и његов шурак Кујунџић; јер би то спојење било најбржи начин, Да се што пре „замажу“ оне пукотине,
о
позоришне'
ставе 1.
које је Новаковићева „енергична“ наредба 10. јунија у позоришту начинила. Њима је главно било, само да се може што пре казати: „Па, ето, у позоришту се опет представља. Шта вичете толико на министра ;“
Али кад се почело већати о томе, како да се изврши то спојење, одмах (се појаве два мишљења. А. Хаџић изјави, сасвим коректно, да у случају спојења треба да уђе новосадска дружина цела у ту нову комбиновану дружину. Ја сам то пето тражио и за београдску, и тиме пзазвао баркастични комплименат председников, да сам „Филантрои“
После дуге дебате пропаднем с мојим предлогом. Већина комисије одлучи, да се нововадска дружина прими цела, а од. београдске само бољи чланови. Срећом ова несрећна одлука не буде од министра усвојена, у чему је највећа заслуга Матије Бана, који је одвојио мишљење и о томе исцрпан МОКА поднео министру просвете.
Тако је остало, да се помажемо сами, како можемо.
Са јако окрњеном дружином отпочну предмарта 1874. трајале еу до пред саму објаву рата Турској. Последња предетава, била је 13. јунија 1876.
Дружина се разпђе. Многп мушки чланови оду у војничке логоре, где су вршили разне дужности. Од женских: Милка Гргурова и Мидева Рашићка (сад Радуловићка) оду у војничке болнице за болничарке. Дружина се разишла; али позориште није било затворено. Ондашњи министар (Васиљевић) и ондашња п0воришна управа (у којој смо били ја, Јован Бошковић и Милорад И. Шапчанин) показали су делом, да се позориште ми у ратно доба —
- . =
+ 5