Позориште

чинова даје захвална израза своме усхићењу о оном што је видела пи чула, ташпањем и изазивањем глумаца. Допста је то, као што сам већ рекао, у неком смислу само радосна појава видети, како ве таква публика у поштовању и љубави према евоме великом, народном песнику неда помутити мањкавим приказом; али има ипак и опасности у том гледању кров прете, што публика наравно несвесно чини, јер глумци. који ву из ма ког узрока, ради кога не морају бити ни криви, велико песничко дело јадно приказали, лако «се могу занети, да мисле, е се одобравање, које је учињено ге. нију песниковом, њих тиче, те да се тиме понесу и поневиде више него што треба, па да своје уметничко убавршење ематрају завршеним. | Било би желети, да публика свуда за изврена | дела евојих великих песника иште ваљано приказивање. Али поменуте гледаоце ваља за-

иста о павинити, јер психа масе стојала је ту под неодољивим упливом песничког генија. "Ону огромну вилу на пвиху масе, која производи у срцима народа дубоко поштовање за дела већ упокојених песника накнађује често код живих песника са петом таком силом мода —- пето тако силно и моћно, али наравно не тако пријатно. Код жива песника, који је постао модерним, код песника садашњице, који је својим делом постигао, заслужен пили незаслужен, јаки и далеко разглашен уметнички успех, рађа лако први успех још више других успеха, — па то траје дотле, док га други плес ник садашњице у моди не замени. То каткад може врло браво да се догоди. Али време после немилостиво изравна криви одношај између вредности и уважења, врсни комади, остају и даље на позорници — а комади без праве вредности, које је само мода издигла, ишчезну еаевим п без трага. За наше доба постао је Берлин труба литерарне моде за позориште, Ту ми долазе на ум речи, што их у Шекспировом комаду „Тројилоп Кревпда“ Улис Ахилу каже: „Једнодушно хвале људи нову крпарију, па ма била из прошлости екрпљена, цени се прах мало позлаћен много више него злато мало запрашено — садашњица хвали само оно, што је садашње.“

рту

· приказом, на чудо песниково, али и на јед упра-

Али како друкчије изгледа други случај — а тај се случај може догодити на најугледнијој позорници са најбрижљивијом управом —, кад још непознат, или баши познат песник даје приказати нов комад. Управа је комад, пре нето што је примљен, савесно прегледала и испитала, и исти је ваљано и својски научен. И глумци га ба свом љубављу и жаром приказују, па ипак се може догодити, особито кад је кућа елабо посећена, да публика остане хладна и неприступна, да и сам ваљан комад са добрим

ве и бол глумаца, остане ваввим бев утиска због хладноће публичине. Али може и друкчије да се деби. Кад је кућа врло добро повећена и кад се покажу и иначе сви знаци за успех, онда је довољан какав непредвиђен случај, доста је неспретност кога статисте, несретно муцање кога глумца, какав сувише оригиналан парав у тексту, нешто необичан костим, или ма“ кар што у садржини или у форми комада, што се коси ва конвенцијом позоришта, па и какав | вувише застарео пили сувише модеран израз, маркантан, сувише актуелан или сувише антиквиран преокрет што га публика ехвати у компчном смислу, — п комад је не само за то вече, него за дуго времена осуђен. Ту онда муњевитом брзином делају утецаји, који из саме публике долаве и силном снагом на њу натраг упливишу. Покретачи тога могу више њих бити, али може то да произведе и појединац, који овлада пснхом масе, и онда је тај појединац личан пскри, која улети у буре 6 барутом, или војнику од олова који први падне па онда 1 тав ред обори. Кад дакле така убитачна драж један пут отме мах над психом масе нубличине, онда нема више наде, онда се не може )маћи, онда може доћи какав глумац, па ма био признати љубимац публичин, па рећи: „Добро вече“, он ће бити псмејан; може отићи и рећи: „Клањам се“, па ће га отптратити подрутљив подемех Раеположај публике налази се тада на кривој равнини, на чијем је крају најгровнија поруга, најоштрији подемех им презир. У том елучају стоји пеиха масе под упливом, који је комаду п приказу апсолутно противан, те се 6 тога не може више зауставити.

(Наставиће се).