Позориште

МЕРИ 8 –е«бее У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 19. МАРТА 1896. =о-=оба 6 8 а. 4 > = | «ТОД. + ~; БРОЈ 40. О ои = в па ар УРЕЂУЈЕ А. ХАМИЋ : Е Пн за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког „месеца по један пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. у ОДРЕ МО ЛЕБИНГ. ранвиск Сарсеј, духовити старојко међу | Рекох себи: те се теорије морају оснивати на француским поворишним критичарима, обја- | истини, кад их је средио тако силан дух као вљује у „Тан“-у француско дело о Лесингу | Лесинг, и оне ву тако исто моја својпна, као

МЕ

од универеитетеког професора Емила Грике-а и надовезује, на оригиналан начин, евоја посматрања о Левингу, која ву занимљива баш е тога, што потичу од њега.

Фуансиек – Сарсеј влада од 1859. над драматским фељтоном у Паризу, до 1867 у „фигару“, од то доба па све до данав у „Тан“-у („Тетрв“). За време бечке позоришне изложбе год. 1892. дошао је са „Комедијом Француском“ – („Сотефе ЕКтапсашзе“) по он,и

у читавом низу писама изразио се врло ласка-

во о Бечу и о Бечлијама.

Посматрајући то најновије дело о Левинту, вели: „Ја мислим, да ће еваки, који ужива у позоришту, дело то радо читати и да ће му бити од користи. Ппсац , „„ћрамату ртије“ праотац је свију нае, Ноја се бавимо храмеком критиком. Та је књига била много година на мом ипсаћем столу, али у францувком преводу Грусле-а. Сећам се врло добро, како сам се дивио и чудно, кад сам је читао први пут. Већ од неколико година изучавам позориште пи пишемо њему еваког понедеоника; али натпше те био ми је познат тек по чувењу, пошто не знам немачкога језика. Сад ми дође Грусле-ов превод до руку и ја га џрочитах 6 радошћу, али Ла ЛЕ да додамг — не једом. Све теорије, које вам себи удесио дугим, стрпљивим, свакидашњим посматрањем позоришних дела и њиховим изучавањем, које сам приказивао е одлучним уверењем, држећи их за своју рођену евојину: у Лесинта их нађох опет, а није их

измислио ни он, јер бе на више места позива

на Аристотела, као на ауторитет. Моја ме је недаћа баш болела! Али се на екоро одлучих.

те КЊИ-,

и његова, јер сам их и ја довео у ред и то независним радом и напором мишљења мог. „Га зебпе А Таше,“ којој се толико ругадо ан данас се још руга на, жалост је само нов облик идеје, која је тако стара као и позориште и која бе налази у Ариетотелу, до које пак помоћу Лесинта можемо доћи. Тај Лебинг за то је тако занимљив, што није «амо еухопаран теоретичар, који о позоришту филовофише. Није ваљда било човека, који се тако радо хватао у коштац као он. Он је полемичар до врх врхова својих претију увек епловит пи патетичан. да то је такав, јер је волео позориште, страсно га је волео. познавао му је сваки кутић, Кад је био и писац и управник и редитељ, У повећем делу г. Гриске-а наћи ћете“ све, што бисте о Левингу хтели да знате. Његова физиономија и његова дела оживеће пред вама, али немојте пропустити, а да не прочитате: „Драматургију“

Сарсеј епомиње овде евоју реч, коју је он пронашао и која је у најтешњој свези б именом његовим. „ба зевпе а Тајте“, то је привор, у који се тако рећи слива цело дело, за које су ту п обобе п ситуације, и који (иривор) има публика права да ишчекује, ал који је овај или онај певник смео 6 ума, или га

није довољно обрадио. Та реч пма велику уло- '

ту у књижевном разговору, кад се прича о

позоришту, и ових се дана у Паризу у аристо-

кратској дитетантекој представи с великим успе-

хом приказало позоришно дело у једном чину,

коме је натшше била реч, од Сарсеја измишље: „Ба зеепе 5 Тапе“.

Ми ај а

у Ке %