Позориште

И И

Фор. 28 новч. Немачки листови: „УЈахопзеће ЈРтезве“ и „Пле Птап“, што излазе у Осеку, пропратили су сваку предетаву и оцењивали су игру наших глумаца. Признали су, да је „репертоар увек удешаван био према напредном духу времена, да је приказ сваког комада у целини мо“ гао задовољити и захтеве најстрожијих критичара, да игри наших глумаца, што се тиче уметничке заједнице, не може бити приговора: сваки ти је то од њих вршио поверене му задатке с највећом вољом и амбицијом, тако, да је милина била долазити у позориште, па гледати изврсне представе српског народног позоришта.“ У почетку почело се гудити, да сву Осеку и против нашег позоришта, као оно против мађарског, спремају неке демонстрације; али томе се лепо доскочило, које избором позоришних дела за приказ, које тактичним, обазривим поступањем 1030ришне управе и месног позоришног одбора, а које умесним владањем наших глумаца, који су понашањем евојим задобили ошште симпатије не само у Срба, него и у странога света у Осеку. .

Из Осека дошла је наша позоришна дружина у Митровицу, где се бавила од 16. октобра до 21. децембра 1899, и за то време давала је 85 представа, једну представу за децу и појала је у пркви о елужби божјој. Прва представа, била је свечана у славу отворања позоришне дворане у новој згради српске православне црквене општине митровачке. Том приликом давала се „Балканска царица“, која је свугде, где се год досад приказала, па тако и овде, иза“ звала највеће одушевљење у народу. По жељи месног позоришног одбора излазили су на позорницу у Митровици као гости. Зорка 'Теодосијевићка и Вела Нигринова, чланови кр. српеког народног позоришта у Београду. Зорка Теодосијевићка приказала је насловну удогу У „Риђокоси“, а Вела Нигринова приказала је Клару у „Господару од ковница“ и Кемералду у „двонару богородичине цркве“.

Родољубиви Митровчави, и ако су јако пострадали које с тога, што их је лед два“ пут био, које с поплаве, а које са свињске

204

А АИ О ДАМ а

морије: ипак су учинили све, што су год могли, да позориште у њих о што мање штете прође.

У Митровици изгубисмо честиту и поштену душу српску, у народним пословима, нашим опробану и поуздану старину Павла Панаотовића, који је и као благајник и као председник тамошњег месног позоришног одбора послужио својски нашем народном позоришту од постанка му. Нека му

је слава!

Из Митровице дошла је наша позоришна дружина у Нови Сад п ту се бавила од 91. децембра 1895. до 21. марта 1896. За то време давала је 41 представа, од којих је једна била за децу и једна у ко: рист српских веропеповедних школа У епархији будимској. Та представа донела, је 261 Фор. 08 новч. Недељом и свецем даване су представе за народ с обаљеним ценама. За време бављења позоришне дружине у Новом Саду излазила је на позорницу каотовггђа Зорка Т еодосијевићка, члан кр. врпеког народног позоришта у Београду, у улози „Риђокосе“. М ако су трошкови

Новом Саду огромни, ипак је било сувишка 185 Фор. 12 новч. те су тако Јасна вађани и овом приликом осветлали себи образ у потпомагању и одржавању српског народног позоришта. Нека им је овде изречена и хвала и слава !

наша позоришна дружина низ својих представа У Новом Саду, прешла је у Сомбор, где се бавила од 21. марта до 6. маја 1896. За то време давала је 21 представа, једну за децу, 4 приредила је у друштву са познатим оперским певачемг. Жарком Савићем концера“, који је сјајно испао. Посета позоришних представа у Сомбору, с малим изузетком, није била онаква, каква би се могла 0чекивати, п ако је управа, у договору а месним позоришним одбором, одабраним репертоаром и многим новитетима учинила све што је год могла, да подстакне свет наш, да што марљивије долази У позориште. Узрок је томе, што су Сомборци желили, да им позориште дође у јесен или у зиму, а не у време, када се они, ради

Завршивши

=25755