Позориште

|

Ба

+

израдио и допунио Х. Лаубе, превео Др. Н. Ђорић

Од старих комада, који се већ давно нису давали, научени су по ново ови: 1. „Роман сиромашног младића.“ Позоришна игра у 5 чинова, написао Октав Феље, превео Светозар Савковић. — 2. „Рату миру.“ Шаљива игра у 4 чина, од Шентана и Мозера, прерадио А. М. Јовавовић.

Ради епроведења реорганизације 1080ришне дружине били су узети привремено на пробу: Миливој Стојковић Зорка Марковићка, као певачица, Милош Динић, Љубица Динићка, Светозар Филиповић, С. Иваштанин, Д. Миловановић, Драга Миловановићка М Балигорић, Лука Тоновић, Алекса Радовић и Стеван Бајин.

Од тих су примљени: Миливој Стојковић, Зорка Марковићка, Милош Динић, Љубица Динићка, Лука Поповић и Алекса Радовић.

Од тих пак престали су бити члановима наше позоришне дружине: Зорка Марковићка, која је отишла у Загреб, иаА. Радовић, који је позван, да одговори својој војничкој дужности.

Тако исто престали су бити члановима позоришне дружине: Душан Ст. Барјактаровић и М. Григоријевић, који су лане узети били на пробу.

Наша позоришна дружина састављена је сада тако, да може одговорити и најтежим глумачким задатцима. Игра јој је неусиљена, природна, екладна. То је признала стручна критика на све стране. А ко тражи и у најмањим улогама велике уметнике: том бисмо могли одговорити с Лесингом : „Уеп т Чеп ХеђептоЏеп, ет Апбапсег одег зопз ет Хофпасе] во взећт Ђеје ој, дазв ет пђег дав Сапле фе Хаве тишшрећ, Фег гејзе пасћ Џлјортеп ппа Ђевзџеће да Фе уоПКкоттепеп 'ТГЋћеајег, уо апећ Дег Таећфршлег еп Стагмек 155,“

Редитељске дужности вршили ву и ове године ревносно, а на потпуно задовољство позоришне управе: Д. Ружић, ПЦ. Добриновић и А. Лукић. Сваки је од њих уложио био све знање и умење своје, да замисли песникове дођу до свога потпуна

РОШ

=У

израза и да се свако позоришно дело прикаже у свом правом облику. |

Нашу вредну глумицу Т. Лукићку, за њен приказ насловне улоге у „Балканској царици“. одликовало је Њено Височанство црногорска кнегиња Милена скупоценим даром: граном од брилијанта.

Ове године навршиће се двадесет и пет година, од како Пера Добриновић и Андрија Лукић, два наша изврена глумца и вредна редитеља, служе нашем народном позоришту. Кад позоришна дружина почетком године, што долази, дође у Нови Сад, ту ће се онда моћи прославити двадесетпетогодишњица њиховог глумовања и том приликом моћи ће се одати достојна, почаст нашим вештацима, који сваку хвалу и признање заслужују за свој уметнички рад.

Народ је наш досад увек делом доказао, да жели, да се одржи народно позориште, та жива школа народна, која чува народ наш од моралне смртии која, путујући из места у место, одржава наш свет у свести о себи самом.

Да би смо могли судбу тог нашег мезимчета, а слободно можемо рећи и љубимчета народног, обезбедити, био би најзгоднији начин, да се позову сви родољуби, да приложе само по један новчић на дан на народно позориште.

Нека се нађе само до две хиљаде таквих родољубаца, који ће народном 1030ришту шиљати годишњи прилог од 8 Фор. 65 новч., па му је опстанак и напредак осигуран.

Чеси су на тај начин скупили за неколико година милионе за своје народно позориште. у

Кад би наше позориште са несташице материјалних средстава, не дај Боже, морало престати радити, то би био судбоносан удар за нас.

Покрај грдне штете за наш народни језик и књижевност нашу и за део наш јавни живот: свима противницима, и непријатељима нашима, а има их као у мору песка, био би такав догађај доказом, да смо незрели за виши духовни живот.

Кад би наше позориште још и сад, после оваког лепог напредовања, морало

________н ин ои