Позориште

ђиване су представе за народ с обаљеним.

ценама. У двема последњим представама: у „Риђокоси“~ и „Мајчином благослову“ излазила је, по жељи месног позоришиног одбора, на позорницу као гошћа г. Зорка 'Теодосијевићка, члан кр. српског народног позоришта из Београда, и вештом игром својом и лепим уметничким певањем својим освојила је целу публику у В. Кикинди. Својски, уметнички рад наших глумаца био је награђен и лепим материјалним успехом. Сваке хвале је вредно и родољубље честитих Кикинђана, који су дали сва потребна кола, која су пренела како чланове наше позоришне дружине, тако и целу позоршишну гардеробу бесплатно из Меле-

наца у В. Кикинду. Славни били, дичпи били, честити били наши Кикинђани, који су и овом приликом оеветлали образ · свој

· српски !

Из В. Кикинде дошла је наша позоришна дружина у Вршац, где се бавила од 28. септембра до 9. децембра 1896. за то време давала је 43 представе, 2 представе за децу и ђаке с обаљеним ценама и појала је у цркви о архијерејској служби и на парастосима, који су давани пок. владици вршачкоме Нектарију и дру Ђ. Јовановићу, члану „Друштва за српско народно повориште“ у Новом Саду. Представе су приређиване у новој, лепо саграђеној дворани Александровићевој, у којој се налази и позорница са потребним декорацијама. Седишта има које у порте које у кругу на етрани, које на оанону до 500. Да би се интерес наше публике према позоришту што већма пробудио и да би се могло одговорити општој жељи, која је тражила, да чује г. Султану Цијукову, оперску певачицу, која се у то време налазила у Вршцу, у свом завичају: огледала се наша позоришна дружина и на пољу оперског певања, па је научила две мање шаљиве опере: „Лепу Галатеју“ „Јованчине сватове“. Оглед је добро испао, а то се може захвалити у првом реду г. Султани Цијуковој, која јеп у једној иу другој опери отпевала насловне улоге и изазвала ошште допадање својом лепом

појавом, својом љупкошћу и умиљатошћу, својим милозвучним меким и милим гласом, п својим лепим уметничким певањем. У томе, што је приказ споменутих опера лепо успео, има много заслуге и г. Емил Пихерт, коровођа српског певачког друштва у Вршцу, који је свирачким збором управљао и није жалио ни труда ни времена, да та музичка дела буду приказана на нашој позорници као што треба.

Из Вршца дошла је наша позоришна дружина у Панчево, где је провела време од 10. децембра 1896 до 20. Фебруара 1897. Ту је давала 40 представа, од којих је једна била у корист пензионом Фонду глумачком и појала је у цркви о служби божјој. Недељом и свецем даване су представе за народ с обаљевим ценама, а приређена је и представа за децу и ђаке. Сувишка је било 189 Фор. 68 н., а представа приређена у корист пензионом Фонду глумачком, донела је 202 Фор. 78 н. Заиста леп резултат кад се узме у обзир, да су времена тешка и да се често суботом и недељом, у те по приходу најбоље позоришне дане, нису могле давати представе, и тоза то, што су приређиване различите игранке и забаве у истој дворани „Код Трубача“ где и представе. Према том лепом постигнутом успеху управа нашег позоришта изјавила је у име позоришта своју најтоплију захвалност родољубивој српској панчевачкој публици, која је и овом приликом, као и досад увек, не тек празним речима него и делом показала своју поуз-

дану љубав и опробану будну свест своју у потпомагању нашег народног позоришта, те тиме, у пркос тешким временима, и опет сјајно засведочила, да јој је озбиљно стало до одржања пи напретка те наше просветне установе, која сваком правом српском родољубу мора бити и мила и драга. Управа је изјавила захвалност своју и панчевачком месном позоришном одбору на својском заузимању око упапређења животних интереса нашег позоришта, а тако исто пг. М. Топаловићу, коровођи ерпског црквеног певачког друштва панчевачког, који је из чисте љубави према нашем

"позоришту управљао свирачким збором у