Покрет

==]

ВЕјЕ

54 ток!

ет

Ра т Е – ВН

ског живота, у коме целокупна наша организована радиност има да издржи строг испит, на коме ће кандидати показати колико су И како су радили.

(Све што је слабо има да отпадне, а остаје само оно што је било и што је остало јако у солидности. Ово привредно-економско решетање мора, без сумње, имати као последицу и морално-социјално стабилизовање. = Није без интереса погледати како се ко држи у данашњој тешкој новчаној кризи: Одмах пада у очи да пеке гране привреде доста лако подносе кризу и, судећи по њином мирном и правилном развоју, оне чак и не осећају ту кризу. Зато опет ва другим странама видимо очајно копрдање, нарочито код појединих грана индустрије. Често пута то отимање од пропасти врши се колективно, као што су читаоци „Покрета“ већ видели у случају познатог захтева наше индустрије за прераду меса. Али има још више случајева где се копрцл поје: диначно, и ти случајеви су много занимљивији, јер су појединачне кризе много акутније него колек тивне. У тој борби за опстанак, у последње време, неке фабрике почеле су апеловати на државу да им притекне у помоћ. - Ако је држава правно-економска организација, у којој сви уживају равноправност, онда је јасно да се у помагању појединих предузепа никад не сме прекорачиги граница општих интереса. И док

3 К.Г. ДАНИЕЛ: Портре уметвиковог пашенога

не завлада принцип „један за све“ не може се и не сме примењивати принцип „сви за једнога“. Међутим, нека наша предузећа хтела би да се забораве ти етичко-економски закони. У том погледу нароцито су карактеристична два случаја наших фабрика за израду хартије, о којима се ових дана говори у нашој јавности,

___Још пре можда годину дана, једна сушачка фабрика за израду цигар-папира, „налазећи се у тешкој ситуацији, понудила је држави да ова ступи у фабрику као ортак. Овл понуда дуго се проучавала, али се увидело да је фабрика сувише застарелог типа, да огромно. троша радне снаге а мало

К. Г. ДАНИЕ 1: Мртва природа ·

производи, и ништа се није решавало. Међутим; један наш београдски индустријалац дошао је у кризу пре него што је димњлк тегове фабрике почео да се пуши, и оп, по угледу на сушачке колеге, такође позива државу у ортачину. Ова понуда се шрима, пошто је злиста фабрика најмодернијег типа, и ту је пред очимл, али сада и сушачка фабрика удвострученом снагом обнавља своју ранију понуду. Наравно, пронашла се „сјајна аргументација“ само да се држава наговори да прими тако „повољну понуду“. -

Ми: нећемо. овом. приликом говорити, дл ли држава треба да се зллеће у ортаклук са фабрикантима са Сушака, нити да доказујемо да би драва за 20 милиона динара, колико сопственици фабрике траже од државе за њено ортачко право, могла да направи најмодернију фабрику цигар папира, још мање је потребно -да доказујемо штетност такве ортачине у једној фабрици прастарог типа него ћемо рећи само неколико речи о држави као ортаку и о држави као заштитнику индустрије.

Нема сумње, држава је одличан ортак — за њене ортаке. Само, на њену несрећу, она до сад још никад није наишла на ортаке који би и за њу били добри или бар сношљиви. Бродарски Синдикат могао би се с правом узети као монументалан доказ како држава не сме улазити у ортачине. Имање Беље и ортачина државе са г. Кристаном такође потврђује ово наше мишљење, а то исто доказују и сви остали примери заједничке експлоатације где је држава умешана као ортак. Ваља подвући и то, кад је држава ортак, њени компа“ њони, додуше, одлично се користе, али предузеће поуздано се срозава. Да ли је, према томе, са ог" ште привредне тачке гледишта, добро да држава улази као ортак у било какво предузеће» Мислимо, напротив, да би државу "требало истерати и из оних предузећа где она самостално врши експлоа-

тацију.