Покрет

110

покрет

У БЕРИ У КИР АИ АОЛ А ОААО АЕ

познају правог Чаплина од лажног, већ разликују и филмове Хари Свита ранијег датума од његових доцнијих продукција. Код таквог стања ствари, разумљиво је да публици није све једно да ли ће видети Харолд Лојда или Сефа, или ће видети Ле Морана или прастаре Шарлоове филмове чоје умножавање и распростирање он сам гледа на све могуће начине да спречи; као што за ту публику није. важно то што се један трагичан филм зове „Махараџа“ већ то што у њему игра Валентино, тако исто за њу је важније да зна да је један комичан филм режирао Мак Сенет него то да је наслов тог филма, рецимо: „Чувајте се подстанара“.

Те публике са израђеним укусом ми већ имамо, чак се може рећи да њу сачињава велика већина посетилаца наших биоскопа. Кад сви директори биоскопа схвате да пмају посла са публиком која има свој укус, и то правилан

Ра >

Стјепан Радић: — Ти, Дежмане, ти си прави бедак. У новој Влади ја нећу бити Министар Полиције, како ти мислиш, него Министар Спољних Послова. И онда ћу већ да кажем шта знам Мак Доналду, Поенкареу, Мусолинију, Кулиџу.....

„Д-р Миливој Лежман (уредник „Обзора“): — А Бенешу>

Стјепан Радић: — Ти бедак један, с Бенешом ћу просто да-терам шегу...

укуе, они ће почети и поред наслова комичних филмова, као и поред наслова оних других, да стављају и имена режисера п глумаца. Таква реклама, истина, нагнаће их одмах на то, да и „шале“ бирају са више пажње и да их више плаћају. Али то неће бити само у интересу публике већ и у интересу њих самих.

Поједини власници биоскопа као да почињу да увиђају да се интереси публике и њихови интереси поклапају, а према томе, пошто публика све више тражи боље филмове, да је у њиховом интересу да те боље филмове набаве. Биоскоп „Париз“, који је до данас бно „што се тиче избора филмова, најгори у Београду, почиње да даје добре програме. После једног шаљивог програма који се састојао из јелне Фатијеве комедије, осредње по сижеу али добре због доброћуд>