Покрет

360

покрет

нат цена — или продукциони трошкови — и да разлике у ценама дају подстрека како унутарњој тако и спољној трговини. Једини пак услов да се цене правилно формирају јесте стабилизован новац, а када се зна однос који постоји између цена и новца, значи: да када новац није стабилизован нема стабилизације ни у ценама. Уносити елеменат ризика у трговину значило би одузети овоме појму све његове особине и изједначити га са спекулацијом. После свега овог закључак би био: да решити валутни проблем значи у исти мах решити и масу других актуелних привредних проблема, а то је потпуно довољно да би се морало да нагласи да је његово што хитније решење неопходно.

У тесној вези са нашом валутном политиком долази и питање наше пореске политике. Као у сваком тако и у овоме питању није се одмах дошло до правилног решења, већ је оно непрестано одлагано тако да се оно и данас налази пред неодложном потребом унифицирања нашег разноликог пореског законодавства. У погледу посредних пореза ипак је више учињено на њиховом изједначењу. Закон о Општој Царинској Тарифи предратне Краљевине Србије проширен је на целу Краљевину. Таксе монополских артикала су изједначене, Закон о таксама исто тако. У погледу трошарина остављена је извесна аутономија појединим областима.

Законодавство о посредној порези није се могло изједначити и проширити на нова области, изузев на територију Црне Горе, а затим 1921. на територију Баната, Бачке и Барање. Локално пореско законодавство и даље је остало у важности у Словеначкој, Хрватској и Славонији, Далмацији и Босни и Херцеговини, тако да ми данас де факто имамо у

једној истој држави пет разних пореских система,

односа, исто тако и политичких, и оно је могло да буде замењено тек једним новим пореским системом,

који био проткан потребама и интересима свију

крајева, а разумљиво и потребама саме државе. Најзад тек прошле године израђен је пројекат новог закона о непосредним порезама, пошто се једном увидело да је до његове реформе и унификације морало доћи како због потреба државних финансија тако исто и због потребе да се економски услови производње изједначе, када се зна какав однос постоји између пореске и трговинске политике. Ефекат новог закона о непосредном порезу биће несумњиво користан; ми ћемо подвући пак само два момента. Немогућност да се без закона повисују непосредне порезе, а велика потреба за новцем, нагнала је владе да овај вишак добијају путем посредних пореза, тако да је дошло до једне несразмере у односу оптерећења између једних и других пореза, и оно данас представља 87%/ за посредне и свега 139 за непосредне порезе од укупног оптерећења народног доходка. Ова несразмера у толико је ненор-

малнија, када се зна да је теориски спор између

посредних и непосредних пореза решен у пракси у корист непосредних пореза. Са гледишта пореске правице и равномерности подвлачимо овај први моменат. Други моменат је у тесној вези са решењем нашег валутног проблема. Државни буџет до прошле године био је стално пасиван, што је гонило државу да се послужи кредитом прво код Народне Банке, а затим зајмовима. Нови порески закон донеће држави нове приходе, здравије него до сада. Појављивањем вишка у државном прорачуну омогућиће се отплата државног дуга код Народне Банке и отплата ануитета осталих зајмова. На тај начин унеће

се наново и формалног и материјалног реда у

Београд у грађењу, 1923: Извозна и Заложна Банка, гледане из Дечанске улице

који се у својој основи знатно диференцирају. Свако

је од ових пореских законодавстава имало своју дугу

прошлост, било је резултат културно-привредних

у

државне финансије, што ће до поправке

наше валуте. · Говорити о привредној

довести

политици у најширем