Покрет

18 ПокРе"

видећи да је дрвена кућна индустрија главно занимање Ст. Туре и околине, отворила је тамо после преврата стручну школу за обраду дрва (занатлијска школа само за ова три заната). Стара Тура налази се близу маџарске границе, становници места и околине евангелистичке су вере и добри Чехословаци; Маџара тамо у опште нема. У доба своје апсолутистичке владавине настојали су Маџари и овде каои по осталој Словачкој, да отварањем основних и средњих школа помаџаре чисте словачке крајеве, али сав труд њихов остао је узалудан. Тако н. пр. у Старој Тури, која броји 5 хиљада становника, чистих Словака, постојала је маџарска 4.-разредна основна школа, коју су морала сва деца похађати, а словачке школе није ни било. После преврата, када је Чехословачка преузела управу овог места, саградила је тамо велику основну и вишу грађанску школу а од бивше маџарске школе направила стручну школу за обрадбу дрва, и то одмах прве године после преврата. У школу су примани првих година сви који би се пријавили, без обзира на то да ли умеју читати и писати. То су учили уз занат у школи. Резултати за ових неколико година интензивног рада чехословачких учитеља су велики и вредни похвале. По ђачким радовима и пртежима видео сам колики су напредак за то кратко време учинили. аци, који већим делом пре кратког времена нису знали цртати, научили су врло брзо добро конструисати све предмете, које су имали да израде од дрвета.

Не морам описивати друге школе које сам тамо посетио, јер су све те школе мање више једнако уређене и са малим разликама и њима се ради и учи исто.

У Старој Тури и читавој околини цвета дрвена кућна индустрија, и то понајвише индустрија кухињсхог посуђа. Готови предмети продавани су на вашарима или код куће препродавцима. Посетио сам

Малане кутије од дрвета (рад Ст. Кулханека)

много тих кућа где се прави кухињско посуђе и дивио сам се спретности израђивача. Вешт радник може да начини 180 малих варјача и кашика дневно: а да уз то за њих сам спреми и чак посече дрва. Све то кухињско посуђе ради из буковог дрвета које се добавља из домаћих шума.

У Текову (купа Тековска) и околини народ живи искључиво од израде кухињског посуђа. У целом овом крају нема народ никакве друге зараде. У Новој Бани, Лехотама и околини ради преко 50 породица лопате и грабуље и ту робу продаје по целој Сло-

вачкој. Затим иу Моравској и Маџарској. У Прахоти велики број породица ради само према наруџбини колица која се врло добро плаћају. У Оздину и околини израђује народ највише дрвене обруче, које највише купују и извозе пештански трговци. На Сухани прави се кухињско посуђе, особито укусне кашике. У целој овој околини становништво живи од израђивања бачварских потреба, дуга за бачве, које се извозе у Новохрадски виноградарски крај. Ту се израђују такође кола свих врсти, мердевине, обручи, корита, лопате, виле и т. д. У околини и на удаљеним сајмовима прода се годишње те робе око две стотине жељезничких вагона. У „Долини“ израђује народ највише руда за кола, а у околини Михалкова бави се искључиво прављењем корита. Најлепши коловрати раде се у Детванском крају. У Бановцима израђује народ пекарске лопате, виле за сеном грабуље. Исте ове ствари раде иколаничари у околини Бошаца. Моравско-лиесковски копаничари осим горе

· споменутих предмета плету на велико кошаре за хлеб

и свакојаке корпе. У Оравском крају раде кухињско посуђе. Парничани раде особито лепе коловрате и вретена. У Липтовском крају раде се највише грабуље и преслице. У околини Штрбе раде пастири и народ понајвише ишаране штапове, фруле и друге предмете, које продају туристима што долазе у Високу Татру. У околини Нове Веси и Хнилца ради се понајвише кухињско посуђе а у околини Шаштина и Маритала праве се играчке. -

У данашњој Поткарпатској Русији која је саставни део Чехословачке, цвета такође дрвена кућна индустрија, и то у околини Ужхорода, Турје Ремете, Јасина и Рахова. Како сам већ горе споменуо, иу овим местима основала је чехословачка влада после преврата државне стручне школе. У свим овим крајевима Поткарпатске Русије раде се понајвише играчке и кухињски предмети. Осим ових кућних дрвених

· предмета по Словачкој најлепше ствари раде још дан

Посетио сам у Детви

данас пастири на салашима и горама. неколико таквих салаша у Високој Татри, и Банско Бистричком крају.

Као што се види из овог кратког пописа, кућна дрвена индустрија храни велики део народа у сиромашним шумским крајевима, а у последње време, настојањем чехословачке владе и дизањем стручних школа и радионица, живеће још више народа од ове индустрије. Школе о којима сам говорио дају сиромашном народу приличне зараде зими, кад сељаку у опште, а посебице малом поседнику недостаје прилике за рад и зараду. Оне дају изврсну прилику за рад и зараду. Оне стварају подмладак и предуслове за развој велике дрвене индустрије, којом се још боље шуме искоришћују. После тога оне својом научном основом у великој мери шире просвету у народу и делују на ум и срце малог човека. Омогућивши му лакши и човека достојнији живот, увећавају његову вредноћу и поштење, те према томе делују и морално. Ове чехословачке школе, особито у Словачкој, једном речју за кратко време препородиле су целе крајеве својим материналим, просветним и моралним утицајем.

Осим школа и ових крајева где цвета кућна дрвена индустрија, развијена је у Чехословачкој и велика индустрија. Великих фабрика за обрадбу дрва у Чехословачкој има много. Споменућу да се само у округу Плзенске трговачко-индустријске коморе налази 15 великих фабрика за израду дрва. Неке