Покрет

20 _ покрет

ПОВОДОМ ВЛАДИНЕ КРИЗЕ

Излаз из садашње кризе знатно је отежан тим што је Опозициони Блок један врло неодређен фактор. У име његово стално говоре или неодговорни, или недовољно квалификовани, и зато сеи догађа да, у исто време, са његове стране долазе дијаметрално опречне енунцијације. Пролетос се чинило, да је опуномоћени представник Блока Г. ЈЉ. Давидовић. Он је такав став био узео, верујући искрено да на то има право, и верујући да је његова политика Блокова политика. Уосталом, то није биле само његова импресија, него импресија читаве Демократске странке, у колико је остала уз Г. Давидовића. За све време трајања кризе, Радићева странка, најача група опозиције, дакле партија која би у новој скупштинској већини имала пресудну реч, није се ни чула; место ње, говорили су, овде у Београду, њени савезници. Међутим, касније се и сувише јасно показало, да су ти савезници живели у страховитој обмани, кад су мислили да су под своје вођство добили и радићевце. Као што је познато, сви напори од стране опозиције, да се Хрватска Републиканска Сељачка Странка приближи Држави, остали су узалудни: Радић је додуше еволуирао, али у противном смеру, и док су његови београдски пријатељи уверавали да су хрватске сепаратисте постали „државотворни“, — њихов вођа је те „државотворце“ одвео у табор бољшевичке интернационале. Дакле, уз Г. Давидовића, данас је представник Радићеве странке и друг Смирнов. бољшевички комесар -а Агрикултуру, а остале странке наше опозиције хрватским миротворцима нису ништа ближе од оних, којесу Москви репрезен овали, према Радићевом извештају, један Индокинез, један Француг, један Грк и један Румун. С тима је Г. Радић, како се сам хвалише, на једном банкету, где је он, Радић, говорио руски, француски, немачки и чешки, учврстио братство!

Наравно. једна коалиција, у којој би били од утицаја, преко Москве, и Инлокинези и Грци и Румуни, није способна да да Воаду овој земља. То је јасно и шефовама Блока и зато су о и, после одласка Радићева бољшевицима, престали рачунати прво са Радићем, а онда и са радићевцима као једном целином. МИ док је пролгтос у основу свих комбинација била нада на еволуцију радићеваца, сад је ту наду одменила друга, нада у расцеп Хрватске Сељачке Странке. Али, да ли је ова нада ишта више основана од оне пролетошње, коју је стварност тако безобзирно демантовала» На основу чега се очекује расцеп у радићевачким редовима 2 У јавност није продрло ништа што би таква оче: кивања чинило вероватнима и што би се уопште могло сматрати симптомом неке подвојености у тој странци. Колико се зна, њен Главни Одбор и Посланички Клуб, дакле компетентни форуми странке, једногласно су одобрили све досадашње подвиге свога председника, — значи, дакле, да је његов ауторитет у партији непољуљан, а док је тако, илузорно је и мислити на некакав расцеп странке. Још би већа грешка била, разуме се, такву могућност узимати у политичке комбинације. Али опо-

зиција чини се да је на путу да учини ту грешку. По резановању њене штампе, једна „помирљива“ Влада убрзала би процес диференцирања међу радићевцима, то јест успела би да одвоји умереније од експремних. Зато је потребно да садашњи кабинет Г. Пашића уступи место другом, који би и радићевцима и њиховим ближим и даљим савезницима (Г.Г. Корошцу и Спаху) био мање антипатичан, Можда овакав експерименат не би било неопортуно рисковати, под једним условом: кад би се имале гарантије, да и Радићеви савезници искрено желе овакав резултат, то јест расцеп његове странке, и кад би се с разлогом могло очекивати, да ће они „екстремно“ крило радићеваца побијати, а „умереном“ — чија је „умереност“ до сада остајала неприметна — олакшавати даљу еволуцију. Али где су те гарантије» Није ли вероватније, да ће они и даље, као што су и до сада, старати се да заштите свога савезника» ИМ није ли баш то смисао све њихове активности последњег времена Досадашње искуство утврдило је ово: кад год се спремало одлучно разрачунавање са радићевцима, увек би се испречили његови „умеренији“ савезици, измарширавши са одговарајућим планом о зближењу, измирењу, споразуму. ИМ регултат је био увек исти: Радићев покрет је бујао. А стаквим резултатом био је задовољан и Радић и његови савезници. (Ови већ зато, што само са Радићем у позадини имају неку политачку вредност. Њихова „умереност“ се цени само дотле, док одскаче према неурачунљивости Хрватске Републиканск Сељачке Странке, а кад би ова постала једна озбиљна политичка партија са смислом за резлност, оног момента би се и Г. Корошец и Г. Спахо срозали на шефове незнатних група, подједнако безугицијних и у опозицији и у евентуалној већини. Апсурдно је, дакле, очекивати да ће они сами радити да дотле дође. Према томе, на њих се не може рачучати, ако се мисли на неку озбиљну борбу са Радаћем. А та се борба мора извојеваши и никаквим дипломатисањем она се не да избећи — ако се не жели Радићева победа. Г. Пашићева коалициона Влада доказала је да ту борбу не избегава. МИ зато не видимо разлога да је треба мењати. Но састав владе није примарна ствар; што је главно то је њен став према деструктивним струјама које већ ево скоро шесг година без икакве сметње минирају ову државу, — и њена подобност да те струје свлада. Таква Влада може се примити; свака друга или друкчија значила би Владу пораза па ма под којим се име-ом крила.

ЕНГЛЕСКА ЈЕ ОДБИЛА УГОВОР О УЗАЈАМНОЈ ПОМОЋИ.

О Друштву Народа највише се говорило последње године рата. Тада је то била и врло примамљива и популарна ратна парола, — и то је, јамачно, разлог што су је одушевљено примили и скептици који много не верују у могућност трајног измирења народа и „вечног мира“, — али није била само то: јаке струје и партије у свима савезничким земљама, не искључујући ни Сједињене Државе, искрено је у то време заносила мисао, да се у будуће мир света не оставља ћудљивости случаја и вољи десператера