Покрет

покрет

сл (о)

раве, макар само деликатношћу погледа за приступачност.“ Ко разуме нека дигне прст.

Једна солидна издавачка књижара као што је Цвијаповића требало би да има у својој служби једног човека који ће прегледати п дотеривати овакве невероватне преводе штре но што се дају у штампу. ДАЛЕ

РАТНЕ ПРИЧЕ 0 ДЕЦИ

Прва књига библиотеке „Нашег Листа“.

Уређује Ст. П. Бешевић. Цена 20 Динара.

У намери да налпој деди пружи здраву и књижевним језиком писану, а поред тога и јевтину лектиру, Г. Отеван

Бешевић, књижевник и вредни уредник дечјег „Нашег Листа“, покренуо је „Библиотеку Нашег Листа“. Он жели, како каже у предговору прве књиге ове библиотеке, која је пре кратког времена изашла, „да се на тај начин сузбије, ако:и не би могло коначно, а оно барем у већој мери, оно отровно штиво, као што су којекакви детективски и криминални романи, које наши ђаци на јагму купују... и „да се расположе и одушеве наши познатији књижевници и за дечју књижевност“. те да тако стекнемо и наших Де Амичиса и Луис Карола.

Намере Г. Бешевића су за сваку похвалу, нарочито ова последња, да заинтересује наше људе од пера за дечју литературу, — намере које је већ почео да остварује у „Нашем Листу . Шрва књига његове библиотеке у којој смо нашли имена Милице Јанковић, Зарије Поповића, Милутина Јовановића, Неколе Милутиновића и других, — а коју је илустровала Г-ца Милица Бешевић, — лепа је, и рад Г. Бешевића, биће, ако му материјалне прилике дозволе да истраје, веома користан. Библиотеци „Нашег Листа“ желимо леп успех који је заслужила. П

из ПРОШЛОСТИ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ Прва књига. По народним песмама и“ другим подацима оти-

сује Јеремија М. Павловић. Библиотека „Јужна Србија“, Београд, 1924.

Вредан и скроман културни радник, Г. Јеремија Павловић је штампао (у библиотеци „Јужна Орбија“ коју је сам покренуо, дакле у сопственом издању) први део ског већег рада „Из прошлости Јужне Орбије. Шун љубави за Јужну Србију (та љубав је прво што вас пријатно фралира чим отворите ову књипу, јер избија из ње, и ако се она, састоји, на изглед, из најсувљих набрајања) о којој му ово није први рад, Г. Џавловић се годинама бави њом, проучава, обичаје народа у томе крају наше земље и скупља народне умотворине. У овој књизи он покушава, на основу података, које пружају песме које је сакупио, да реконструшше живот Јужне Орбије пре најезде Турака и за време њихове владавине. Из песама он црпе податке о стању заналства, 0 сточарству, о женским радовима, о домаћем животу, о народном схватању лепоте и т. д. Свако поглавље ове књиге за себе је занимљиво: из добро пробраних примера излази и оцртава се слика обичаја, живота и менталитета народа у Јужној Србији. Интересантни су стихови из којих се види шта народ мисли о тицама, домаћим животињама, н. пр.:

„Продај брата, кули ата“ (јер је коњ вернији и — потребнији од брата рођеног), и

„Пуст остао онај добар коњиц, Што га јаше лијепа девојка!“

(јер коњ није за женскиње већ само за мушкарце). Интересантно је лепо описивање обичаја:

ње ~

— Џогоди се на Велик-ден Ја, се најдо во сред село, Где ораше до три ора: Прво оро од момчина, Второ 'оро од невести, Трећо оро од девојки;

А старци ви сеир чинет...

Интересантне су враџбине и веровања:

„На шитање (једног момка, како је нека девојка постала тако. лепа, висока, бела и румена; — она (девојка) одговара: да ју је мајка до дванаест година у црвену вину купала (зато је румена); — у бело платно завијала (зато је бела); —_ и да је јагње у огањ бацила кад ју је родила. Како је тада јагње блејало, тако да блеје и момци по моме.“

Многи стихови у овој књижици интересантни су сем тора због својих песничких квалитета, без везе са својом документарном вредношћу коју је Г. Павловић овде једину истицао. На свакој страни налазимо лепе стихове:

— Долете челка од Бога,

Казује лето богато:

Велик-ден шарен — прешарен, Ђурђев дан — травком и шумом, Петров дан белим јечменом...

— Трава си пасев по планина, Сенки си држев по јаори,

Вода си пијев по извори...

Или (говори кујунџија девојци која тражи од њега да јој сакује момка од злата):

— СОковаћу ти јунака од злата, Ал не могу руке саковати, Што ће тебе младу загрлити,

И не могу очи саковати,

Што ће тебе младу погледати, И не могу уста саковати,

Што ће тебе младу пољубити.

Једина. замерка која би се Г. Павловићу мотла учинити то је што је (опет ради тога да би се задржао само на стиховима који имају документарну вредност) многе песме штрекратио и осакатио те им тиме одудео доста од лепоте. Ћ. УМЕТНОСТ

Отон ИВЕКОВИЋ.

Кад је крајем прошлога века политичка и културна реакција у Хрватској достигла свој врхунац, заједно са пожретом младих револуционарних духова у политичком и културном, заструјао је и у уметничком животу Загреба нови дух. Отудирајући дотле на страни, највише у Бечу и Минхену, васпитани у духу савремених уметничких идеја запада једна плејада тада младих хрватских ликовних уметники унела је (под вођством Буковца који ју то доба већ беше у Паризу стекао славу) један нови елеменат у учмалу атмосферу Загреба. Интензивним радом о днеколико година ти уметници освојили су публику приређујући заједничке, до тада невиђене, изложбе; мало доцније они основаше, у заједници са српским, бугарским и словеначким уметницима, прво наше удружење ликовних уметника „Ладу . То је био први видап знак тежње свих бољих духова за културним _ јединством свих Јужних Оловена. Велика изложба пре двадесет годиџа у Београду, приликом крунисања Краља Петра, била је величанствена манифестација њихових тежња.

Један од најреволуционарнијих уметника те загребачке плеаде био је Отон Ивековић. Он је убрзо стекао глас својим талентом и својим сјајним импресионистичким сликама.

Од прве заједничке изложбе па до данас, дакле скоро тридесет година, он неуморно ради и ствара као уметник и као васпитач нових уметничких нараштаја. Шосле првих радова из природе, највише пејсажа из свог родног Загорја, Ивековић се одао историјском сликарству створивши са Буковцем, Медовићем (обојица покојни), Чикошем и Тишовом прва наша монументална сликарска дела. Као хрватског и југословенског фанатика њега су интересовали понајвише моменти из наше историје где се тај бунтовнички дух најјаче манифестовао. Од „Омтри Петра Овачића“ и „Погибије Зринског и Франкопана“ па до „Кватерникове буне“ и „Пробоја Солунског Фронта“ Ивековић је дао читав низ историјских слика, које ће са радовима осталих уметника те плејаде остати као документи вредног и поштеног рада тих пионира наше уметности. Они су радили онда када није оило много услова за успех и стварали у време кад смо били без ичег. И створивши не само публику него и васпитавајући нове уметничке генерације они су ударили прве основе нашем уметничком животу. КА

КИНЕМАТОГРАФ

ФИЛМОВИ КОЈЕ ЋЕМО ВИДЕТИ ОВЕ СЕЗОНЕ

Насупрот трошлој и претпрошлој, овогодишња, „летња сезона“ прилично је богата филмеким новитетима. Мнелимо специјално на Београд, где су друга. половина јула и прва половина августа јувек потпуно немнтересантне, што се тиче биоскопских програма. Овог лета баш у то време добили смо читаве серије филмова Ме Мареј, Шрисциле Дин, Родолфа Валентина. „Витаскоп“, чија нова дирекција врши похвалаш напор да овај биоскоп, који до данас никако није имао среће, начини (најзад добрим биоскопом даје, у ово доба реприза, нове филмове, „Касина“ исто тако. А и други биоскопи 0о0ећавају добре новитете већ за почетак септембра.

Не знамо тачне програме нових кинематографских агенција за, сезону 1924-1925. А и кад бисмо знали, то не бн мно-