Покрет

246

покрет

од једног младог човека од генија, не изгледа ми немогуће нити чудовато.

На жалост сви аргументи за Шекспирово тако рано ауторство Хамлета прилично су слаби према против-разлозима. Харвејева забелешка о Хамлету у примерку Чосера нема доказа да је записана 1598. Нешова алузија на неку врсту варалица који напуштају свој занат адвокатских писара, која је била употребљена у корист легенде да је Шекспир био у Лондону, пре ступања у позориште, адвокатски писар постаје, чак и ако би се тај део Нешове фразе односио на Шекспира, више но невероватна споменом енглеског Сенеке, који тешко да се може довести у везу са Шекспиром, тада једва уопште познатим као драмским писцем, док је врло вероватно, да се она односи на Тому Кида, чија планска Трагедија, јако у стилу и начину Сенекином, беше тада већ пуних десет и више година у пуном јеку.

Има и других разлога против тога мишљења, Шекспир говори о својој епској песми „Венера и Адонис“ (уепиз апа Адот) штампаној 1598. као о првом наследнику своје уобразиље (775: Лет ој ту тоеппоп). Ртапсјв Мегез, тако важан за хронологију првих драма Шекспирових, у својој листи његових драма датираној 1598. не спомиње Хамлета између 12 других наслова Шекспирових дела. Три комедије: Изгубљен труд љубави (10906; Јађошв 1085), Комедија заблуда (Сотеду ој Етгогтв) Два племића из Вероне (Тао сепбетеп ој Уетопа); затим ране хисторије: Хенрик УЛ, оба Ричарда, и две трагедије: Ромео и Булиета (Котео апа Јипећ) и Тит Андроник (ТПиз Апатопасиз) обично се сматрају као прва драмска дела Шекспирова, датирана од 1591. до 1594.

Шекспир се служио обичајем својега доба и трудио се да одговори потребама позоришта коме је припадао, те је преписивао и при том поправљао, дотеривао и прерађивао, сам или у друштву неког помоћника, комаде и дела других аутора, која су имала успеха или изгледа на успех код публике. Тако на пр. између осталог критичари у појединим деловима Хенрика М! једва неке краће партије приписују Шекспиру. Шекспир уопште, сем у једном или два случаја где недостају паралеле и извори, није сам измишљао грађе својих драма, него се радије служио, на врло слободан начин, не само својим новелистичким и псевдоисториским изворима, него и већ готовим израђеним драмама. Само што је он од свега што је с разних страна узимао, правио своје генијалне творевине, од узетих цигала правио је храмове и од блата идоле и богове човечанства. Зашто не би то био учинио и са Хамлетом> М шта би то одузимало Хамлету од његове величинер

ПРЕСУДНА БИТКА ФАШИЗМА

Тако официозни париски Тетрз5 сматра најновије мере које је већ Мусолини предузео или обећава да ће предузети. Париском листу се чини да вођа фашизма игра једну хазардну игру, и осврћући се на речи Мусолинијеве у последњем његовом говору у Скупштини, којима је запретио да ће за

Изи зар Гетеовом Фаусту одузима што од величине ранија верзија Фауста од Марлоа, пуна и грађе и карактера и готових сцена потоњег Гетеовог делаг Ни орао не узлеће у своје највеће висине из низина, него са неког великог виса. Геније, и највећи, успиње се на већ досегнуте висине, да би се још више уздигао. То је био случај и грчких великих трагичара, па и Шекспира и Гетеа, па то и ми видимо код нас на Његошу и Мештровићу, који су на висинама народне поезије посегнули још вишим висинама. Е Не мислим да сам казао што ново у питењу порекла Шекспировог Хамлеша. Желео сам само дати један кратак преглед најглавнијих погледа и мишљења у проучавању Шекспира, са неким својим сопственим малим примедбама, у корист пропаганде за Шекспира код нас Срба. -

Има сада 60 година како је у 1864. за време прославе тристогодашњице од Шекспирова рођења, отпочела код нас стварна пропаганда за његово дело; почео ју је један млад талентован песник (Л, Костић) и други млади талентовани писци (Ј. Андрејевић) тога доба. Много ентузијазма било је код њих, али мало критицизма, и општег и шекспиролошког. Изгледа да је интерес за Шекспкра и његово дело сада и опет у растењу код нас. Можемо бити само задовољни и срећни да је тако. Али када данас правимо пропаганду за њ, морамо то чинити са ентузијазмом и задивљеном љубављу наших претходника, али и с познавањем свих оних важних и сјајних резултата, које је шекспиролошка наука и кргтика постигла кроз генерације вредног, појединачног и колективног рада. Можемо код Шекспира оставити на страну пажљиво и брижљиво испитивање паралелизма између легенде о Хамлету и оне о Бруту и Оресту, које има интереса за упоредну студију порекла и распрострањености тих легенди. За студију Шекспира и његовог дела то има мало значаја, ако га ту у опште има. Јер Шекспир вије марио за легенду о Хамлету, него за човека Хамлета и његову трагичну повест. Али ми сви морамо бити свесни тог, да студија или интерпретацаја или и само познавање Шекспира, без знања ако не шекспирологије као науке, а оно њених резултата, морају данас бити ако не немогућ“, а оно извесно сасвим погрешни. Као када би се данашњи живи човек хтео решити тековина науке о електрицитету, или ма које друге тековине која чини саставни део наше културе. А Шекспир је један од битних главних и неопходних саставних делова културе и мо: дерног човека и целог модерног човечанства.

Др. Светислав. Стефановић

45 сати „рссветлити сатуацију“, примећује, да „расветлење“ тешко да ће бити трајно. Колнко је овај скептицизам оправдан, то се с поузданошћу не може рећи, али мора се признати дл се он сваком, и најповршнијем, осматрачу италијанских прилика

"намеће сам од себе.

Као и све што је за ову годину дана дошло иницијативом Мусолинија, и овај најновији курс