Покрет

402 покРЕТ

У погледу застарелости чини се једини изузетак што право на подизање тужбе застарева за годину дана од лана штампања.

Члан 99.

Шротиву решења и пресуде нижег суда може се иајавити жалба и незадовољство вишем суду према надлелености за три дана по саопштеној одлуци. Незадовољство или жалба заједно са актима предмета спроводи се вишем сулу у року за 24 сата по истеку рока за жалбу или незадовољство. Виши суд решава ове ствари као хитне у року од 15 дана.

Члан 98.

Судије и судски органи који у означеним роковима не оврше истрату или не донесу потребну одлуку по тредмету казниће се дисциплински ради немарљива вршења службе ако такво поступање не повлачи за собом кривичну одговорност ради злоупотребе службене власти, Ове кривице застаревају за три године. Извршна је власт дужна да у року од седам дана по добивеном налогу судске власти изврши пребуду и наплати сваку новчану казну, судске таксе п грошкове кривичног поступка а накнаду досуђене штете у истом рову по истеку рока из чл. 48. овог закона.

Оаштећени има право да се код суда обезбеди и пре нотека рока од 14 дана у којем осуђени има да плати накнаду штете.

Чиновници извршне струке који не поступе по овом наређењу казниће се дисциплински губитком државне службе, а према приликама и кривично ради злоупотребе службене власти на захтев тужиоца. И ове кривице застаревају за три године.

ГЛАВА Х. Завршне одредбе. Члан 94.

Овим се законом укидају сви посебни закони о штампи који постоје у појединим покрајинама Краљевине Орба, Хрвата и Оловенаца.

Члан 95.

Овај закон ступа на снагу кад га Краљ потпише,

Критика и предлози Југословенског Новинарског Удружења |

Гостоди народним посланицима, члановима Владе тч Законодавњог Одбора.

Централна Управа Југословенског Новинарског Удружења донела је на својим седницама ол 20. и 21. септембра, 1923. ове закључке:

1. Штампа, у којој се очитује стваралачка дуг једнога народа, стоји под парочитом заштитом устава, па ћрема томе закон 0 штампи мора донети такове установе, којима ће се што вилив зајамчити развитак и просперитет штампе у нашој државц.

2. дато Новинарско Удружење као тредставник сви повипара у држави, предлаже влади: а) да у товом закону о штампи буде гајамчена сва ожа слобода, коју за штампи тражт устав, јер је штампа најјача заштита слободе и трава свију грађана и контрола читавог јавног живота и главни потицај стваралачког дута у народу: 6) да се законом донесу установе за осигурање њовинара за случај немоћи и старости и уреди однос новинара радњика према послодавцима; да се надаље законом осигурају новинарске повластице код употребе саобраћајнит средстава, лијечења по сличнат потреба, Да се законом створе олакшице за одгој новинарског подмлатка, јер то су све мере потребне за развитак штампе: 6) да влада сазове код стварања законске основе о штампи анкету, на коју ће бити тозвани и новинарски стручњаци, делегати Југословенског Навинарског Удружења, који ће заступати становиште удружења.

Централна ушрава Југословенског Навинарског Удрускења, стојећи на овим принцишима, чинила је поновно кораке код владе и тражила, да се код доношења новог закона 0 штампи саслушају делегати удружења, удржећла, да се не може донети тај закон, а (да се не саслушају они, који су највише на њему интересирани а због којих се зашраво тај закон и ствара. На сушачком новинарском онтресу (донесен (је закључак, да се предложи влади, да код стварања законске основе о штампи сазове анкету стручњака из редова новинара, штампара и правника, којима су штамтарске арнице познате из праксе. Прошле године предала је централна управа, влади и свим клубова у парламенту основу закона о штампи и закона о новинарима. И ако је Новинарско Удружење досило поновна обећања с надлежних места, да ће се код до-

ношења закона о штампи поћи у сусрет новинарима, ипак то није до сада учињено из непознатих разлога, а једнако нису узети у осзир предани предлови Удружења.

Сада је донесена основа закона о штампи и предана. парламенту. Ова основа израђена је на тако брзу (руку, да састављач шије пи доспео, да (да у овој толико важној ствари ни (једне једине речт образложења. Та основа не само да је противна начелима израженим о штампи у Уставу, непо шроведена у крајњим конзеквенцијама прети уништењем штамите, као једне привредне гране у држави, која у почеткју свога инТензивног развитка не би могла никако поднети тешке терете, које јој хоће наметнути ова основа, Изгледа, да је законотворац узео у обзир само политичко значење штампе, а не и њезину привредну страну, ша је на лаку руку запретио ушролпашћењем егзистенција од неколико стотина марљивих радника и интелектуалаца, који штампом тривређују средства за живот. Држава, као организација, рада има своју највишу сврху баш у том, да омопући својим грађанима ла ачтве од поштеног фада својих руку, док ова законска основа шретх незапосленошћу стотинама најбољих интелектуалаца ове земље и најинтелигентнијег штампарског радништва.

Слобода штамте је највиша уставна слобода ши без ње у ошће није могуће зампштелити уставни живот једне државе, јер без слободе мисли, не може бити ни слободног изражаја. народне воље, из којега и извире читаво уставно уређење. Штамшта је потреба савременот демократског друштва, које не шодналпа тајности и тражи отворену и јавну контролу свачијег рада. Нарав демократског друштва захтева, да све идеје долазе у јавност п да у јавности падају или побеђују. Ако се спречава изношење идеја у јавности, оне се тиме не уништавају, него се шире тајно и доводе до тотајних покрета, који су шотпуно противни шрироди демократије. Зато гушење слободне штампе доводи увек до болесног стања, и зато је у деможратској тч уставној држави потребна што већа слобода штамће, јер се ома без ње не може никако нормално развијати. Крај (брвог саобраћаја и брвог пословања у савременом друштву, које је сваки час изложено натлим променама, свакш час ниче и фама, која се брзо свуда граспростањује и чији он учинак био често катастрофалан, да нема шталше, која. све вести регулише и сведе на праву мјеру. Криво је схватање, да треба сасвим скучити слободу штамше зато, јер п она дијелом доноси алермантне и неистините вести, Јер ни једна вест не може у штамти изаћи ју тако алармантном и опасном облику као она, што је носи фама, а. крај данашњих саобраћајних средстава фама ће бити тим бржа и опаснија, што се више штампи спречава њезино нормално пословање, јер је штампа неће моћи шретећи и спречити њезино разорно деловање. Зато на нормалном пословању ш ширењу шталте леже огромни антереси свега шривредног, политичког, културног и социјалног рада у држави. Штампа је најјачи потицај стваралачког духа у народу, по којем народ долази до оних културних тековина, које му осипуравају глостојан положај у колу цивилизованог човечанства.

Али балп зато, што штамта вршти. непрестану борбу идеја и контролу свачијег рада и не допушта тајности, она је ивложена мржњи и освети са свих страна, па не (би могла њи постојати, да нема нарочите заштите, коју јој даје Устав. Изгледа да је законотворац сасвим сметнуо с ума ову корисну страну штамте, а није водио рачуна ни о томе, (да су одредбе Устава имале тенденцију, да заштите штамшу. Он је одредбе Устава тумачио на тај начин, као да Устав, који наглалштује, да је зптампа слободна, пропусловш самом себи и да одредбе Устава шу за тим, да слободу штампе што више опраниче, чак до оне мере, где она сасвим шрестаје. Законотворац шије унео у ову законску основу ништа, што би користило штампи и новинаршма и што би омогућило шросперитет штампе у нашој држави, која се у почетку свога развитка бори с огромним тешкоћама, па јој је баш зато и шотребна нарочита помоћ и заштита са стране државе. Овом законском основом трепуштена је штампа мржњи, пакости н освети свакога, шточевши од шрвог полицајнот органа, до последњет приватншка у држави. Ове јасне одредбе Устава, које иду у корист штампе, законодавац је испустио о шротив начела Устава унео је у закон такове одрепбе, које сасвим 1понтшттавају гаранције, које је штамти дао Устав.

Устав одређује накнаду штете у случају поништења забране по суду. Ова одредба Устава тспуштена је у законкопској остови.

Устав прописује, да суд мора у 24 сата донети одлуку о одобрењу, или тоништењу забране. У законској осповт је одређено, да се полицијска власт може жалити апелационом суду, који у донашању одлуке тије везан на њикакав рок. Према томе лист пе може избећи последицама незаконите п