Покрет

404

5 8 5. Отказни рок за новинара је најмање три месеца. Овај отказни рок после непрекидног рада, кроз најмање пет година, код истог шредузећа, продужује се сваке наредне водине за месец дана више.

5 6. Ако новинар оболи, власник је (дужан, да му ис= плаћује читаву месечну плату за време трајања болести кроз шест месеци. После шест месеци може власник отказвати новинару за прописани рок од три месеца. Ако се новинар бави новинарством најмање десет година, онда је власник дужан, да му плаћа читаву месечну плату за време трајања болести кроз годину дана, а после тога му може отказати на рок од шест месеци. Ако се новинар бави новинарским послом најмање двадесет година, власник је дужан, да му исплаћује месечну плату за време трајања болести кроз годину и по лана, а после тога му може отказати на рок од године дана.

5 7. Ако новинар умре, власник је дужан платити трошкове погреба, а једнако је дужан исплатити његовим законитим наследницима суму у износу плате од толико месеци колико изнаша законско откавни рок дотичнота новинара.

5 8. Ако лист пређе у руке другога власника, онда новинар може да пајави после месец дана, је ли вољан остати у предузећу шли не. Ако не жели остати у предузећу, има право на исплату суме у износу од шест месеци. Ако је био код предузећа најмање пет година, има право на суму у изнобу плате од годину дана, а ако је био десет година или више код истог предузећа, онда има право на суму у износу плате од две године. Новинарима, који су радили у истом предузећу кроз више од 26 година, има (се исплатити сума плате од толико мјесеци, колико ианашпа отказни рок, «на који имају шраво по овом закону. Ове суме дужни су исплатити продавац и купац предузећа на једнаке делове.

покрет

5 9. Ако шредузеће престане, има се свим новинарима, који су код предузећа радили мање од пет година, исплатити аума у изноду шлате од три месеца, а онима, који су код агредузећа (ралити шреко шет година, сума у износу шлате од онолико месеци, колико изналпа отказни рок, на који имају шраво по овом закону. Из имовине предузећа трвенствено се нашлаћују тражбине новинара, који су били намештени у предузећу.

8 10. Ако лист промени политички правац, има новинар шраво истутити та штредувећа према трописима 8 8.

5 11. Опорове шамеђу власника и новинара, решава иаборни суд, у који новинар бира два члана, а власник друга два члана. Председник овога суда је један судија првостепеног суда у месту, где се води спор, а именује га председншк трвостепеног суда. Ако се гласови чланова суда поделе, одлучује шредседник својим гласом. Пресуда изборног суда је одмах извршна.

5 12. Изборни суд решава и спорове у погледу иамене политичког правца листа. Ако суд пресуди, да лист није променио шолитички штравац, новинар нема шраво на тражење суме, предвиђене у 5-у 5.

5 13. Сви уговори између власника и новинара, који су закључени стре ступања на снагу овога закона, губе важност, ако (на штету новинара нису у сагласности с шрописима закона. Оклапање уговора, који иду у корист новинара преко одредаба овога закона и даље се допушта.

8 14. Министар за сопшалну политику донеће уредбу 0 осигурању новинара за случај болести и старости. Е

5 15. Овај закон ступа на снагу на дан проглашења у „Службеним Новинама.

РАВЊУ ЈРЈА ИАТРА ЛК О ПРОДА Р о 2 ИАКО ЛИ

Шре свега треба шетакнути, да ми радничког питања (у смислу, у коме оно постоји у Енглеској, Немачкој и друтим индустријским земљама, немамо. Наш индустријски развитак још је далеко од тога да би условљавао посебну социалну класу, класу индустријског радника, човека, који не поседује ништа до своје телесне снате и изучене вештине. Данашња налпа радничка класа битно се разликује од ове трве. Шрикупљањем података кроз више година дошао сам до резултата, да су од 100 индустријских радника 78 сељаци, који имају властитог вемљишта пили барем удела у задруви или фамилији. То су радници првот колена, они који у ствари нису присиљени ићи на пуђи рад вато што би им то била. једина могућност привреде; они одлаве од куће, јер им старији у породити крчи шут, због кућетих размирица, или ша жеље за светом. Сиромаштво краја, из кога су родом, није никада разлог промене рада и боравишта; о том ће касније бити говора. Несташицом прилика за рад такви се радници првога колена могу мирно кући вратити те имају још увек врело прихода. Даљих 6 радника од 100 су такође примарног порекла, само што оу они као земљорадници били присиљени ив било ког равлога своје вемљиште продати и посветити се друрој врсти рада. Тек 21 од стотине је радник другог колена. Он је дете радника, који је у своје време био земљорадник. У случају несташице рада долазе у обатр према томе као незапослени од 100 људи тек 27. Примебујем, да су ови подаци сакушљени само у једној трани индустрије то дрвене, па ће се они код регистровања тог питања за целокушност оморати подврћи извесној коректури. Радника из сиромашних крајева искључујем одмах из овог разматрања; он је од природе везан на свој сиромаштан крај, и кад полази на рад, он то чини само преко

неког доба године, да се онда опет врати са нешто уштеђевине у свој крај. За њега дакле латентна крива. рада. тек незнатно долази у обзир.

За. само питање одлучно је строго разликовање радника првог од радника другог колена. јер је то од важности за. врсту рада, коју ти радници одављају. Радник првог колена, дакле земљорадник. мења врегу свог занимања између 22 и 35-те године живота. Он дакле улави у индустрију као одрасао човек (и тешко се подвргава учењу каквог рада. који је везан ув школу или барем вежбу. Он се прихвата према томе рада. који може без посебне стручне стреме да обавља. Такав рад је готово увек једнак и не разликује се по врстама индустрије. Раднику је сасвим свеједно утоварује ли он у ватон или лађу жито, брашно, дрво или цреш, за њега је без важтости: копа ли он песак и камен за шревов ишли земљу за прадњу жељезница. Из овот произлази, да 79% радништва, моске да буде у овакоме послу запослено п да није везано ва одређену грану индусврије. И оних преосталих 21% мопу без великих тешткоћа да мењају посао. Од 100 радника, је тек 6% код нав специјализирано за један одређени рад. Осталих 15% јесу професилоналци, бравари, зидари, ковачи, стројари и т. д., употребљиви за сваки индустријски погон. Ја претпостављам. да је свих ових 21% из друтог колена већ прошто извесну школу и да се баве школованим радом, што уосталом ју већини случајева не стоји, тако, да ва. такве раднике вреди оно, што је речено за радника из шрвот колена.

Код делимичног отпуста радника У појединој грани индустрије услед кризе или ког другог разлога сваки послодавац смениће у првом реду неквалификованог радника, јер му квалификовани услед вишег образовања. и стручне спреме може у случају потребе да обавља разне послове, које неквалифи-