Покрет

ПОКРЕТ

„1. Костић: Јел уму лепше мирно трпети Ударце, стреле среће махните.

Стефановић: Је ли достојније ума трпети Праћке и стреле судбе обесне.

С. Пандуровић: Јел лепше да у души трпимо Праћке и стреле судбе обесне.

М. Вогаапомге: Је! Фепје ха |јидзк! ит суе ргаске ! зтгеИсе зПоуне зидаре родпозН.

У коментару уз мој превод, ја сам (стр. 169) код овог места напоменуо да је смисао доста јасан, али да је граматичка кострукција недовољно одређена. То: жлетет #15 побјет т Те типа. 10 зијјег, Дословно, као што сам у коментару навео: је ли племенитије у души трпети! — У мојој првој, још предратној верзији тај стих је гласно: Је л' дичније у души (у духу) трпети»

Ако ближе загледамо у све напред цитиране преводе видећемо знатне разлике најпре, у схватању тих са свим простих речи: лобје; и типа, због саме граматичке конструкције; и због везе њине у целини фразе.

По Рошу: јели племенитије у души (за душу).

По Дивалу: је ли за један дух племенитије, једног духа достојније.

Анђели: јели племенитије за душу (души).

Шлегл: јели племенитије у срцу.

Сегер: је ли достојније племенитих душа.

Код српско хрватских преводиоца : је ли лепше уму, достојније ума, дичније за људски ум.

ЖИВОРАД НАСТАСИЈЕВИЋ:

Реч тта преведена је у свима могућим ниансама: дух, душа, ум, савест, срце. Интересантно је да смо најпре Л. Костић, затим ја и најзад М. Богдановић, дали тој речи значење: ум, док сам у ранијој верзији и ја писао: дух и душа. Реч лобје; исто тако долази у разним ниансама: племенитије, достојније, лепше, дичније.

Још веће су ниансе у вези тих двеју речи: лепше у души, племенитије за душу, достојније духа, ума; племенитије у срцу, достојније у савести, дичније за људски ум.

Сваки је преводилац дао некако своју сопствену ниансу. Ни за једну не може се рећи да је некоректна и нетачна или рђава. Свака има своје оправдање. Т. ј. све сем једне, Г. Пандуровић је једини, који је не схвативши смисао Шекспирове

407

мисли, а задржавши значења појединих речи, покварио и фразу и мисао Шекспирову. По њему се Хамлет пита: је л лепше да у души трпимо (ударце обесне судбине). Разлика у смислу је очевидна: у души је везано не за лепше него за трпети: дакле: трпети, да трпимо у души! Тако то није схватио ни један преводилац, нити је икад Шекспир то рекао, нити је Хамлет мислио само на трпљење у души, на мучење душе, него на трпљење у опште, подношење свега зла, свих удараца, и физичких и душевних, које нам обесна судба, махнита срећа, силовита судбина задаје. Наш најновији интерпретатор је једини који је одступио од свих осталих преводилаца и тумача, али и једини који није разумео мисао и фразу Шекспирову. Очевидно да је он поправљајући у том стиху мој текст, у његовој првобитнијој ранијој верзији: је ли дичније (племенитије) у души (у духу) трпети — заменио инфинитив глагола трпети у: да трпимо, и онда из разлога ритма дао речима такав ред који је покварио смисао, и дао верзију од које је и верзија много куђенога Л. Костића боља у сваком погледу.

Али хајдемо и даље. Стих:

Мћеп хе ћауе заштеа ој из тогба соп,

Рош: арте аце поп5 ауопз бсћарре а Ја Басагге де сеје мје. Дивал: 51 попа попз зоттез деђаггазз65 4и (гошћје де Ја је, Дерокињи: Т.огзаи'оп 5'е5! есћарре де Гћитате Ђавате. Шлегл: Жепп ипзег г!еђисћ Те! пг ађеезсћинећ —

ПИВТА Шлегл у Конрадовој ревизији : Мепп зуг Чеп Огапр дез Тгф' зсћеп ађрезсћинен.

Сегер: Мгелп луг уоп ипз дез Егдепјеђена Мштва! везеспиећ. Анђели: диапдо аугет гопо дпезјо подо топаје,

1. Костић: Кад овај смртни са се стресеш грех. Стефановић: Кад живота ово клупче одмотамо. Пандуровић: Кад живота ово клупче одмотамо.

М. Ворадапоог с: Тетајзке ако тике стезето,

У тумачењу и превођењу овог стиха постоји, као што видимо, још далеко већа разлика него у предњим примерима. Најкрупнија разлика је у тумачењу речи со и глагола: глије ојј.

Док једни реч сош схватају као синоним за боду — тело, смртну прашину, сазе ој језћ, одећу од меса, па према том и глаголу: 57ш/је ојј дају одговарајуће значење: кад збацимо, стресемо ово смртно тело, ову тамницу од меса, овај смртни прах