Покрет

496 покрет

– Михелчић (Грађански), Врбанчић, Пажур (Конкордија), Хитрец, Мантлер, Ремец, Гец (сви Грађ.), Перцл (К.), Шиважк (Шпарта), Шремрл, Јерен (Х. А. ТЕ. К.), Павелић (К.).

Наде, које је Београд полатао у свој тим оправдане су. Цео тим Београда штрао је ба огромним еланом и силном вољом за победом. Игра, коју је дао Београд, била је у свему боља од затребачке. Комбтнаторно и технички а нарочито тактички наш тим је у првом полувремену господар поља. Сви су били шолједнако добри: Лубурић је водио своје људе у напад, као у своје најбоље доба. Вецер и Петковић слати су своје оштре шутеве на гол, крила Ђурић и Секулић изврсни, Секулић се истицао трелажењем. Хитрец није могао да га задржи ни једанпут. Халфлинија дала је одличну дефашаивну игру, стартовала је оштро, пратила навалу врло добро, помагала одбрани и у свему пзвршила свој задатак; ужа одбрана: Лаки, Ивковић, Петровић, врло добри, у почетку нешто несигурни, док «у после постали непрелазни. (Ове навале Загреба скрпшвиле бу се на њима: Лаки је имао мање посла, али га је сигурно решио.

Загреб је такође играо врло добро. Михелчић, Врбенчић, Пажур, многу су навалу Београда учинили безопасном. Михелчић је бранио у екехибиционом стилу. Халфлињија врло добра. Навала неуиграна. Ни Мантлер није успео да је поведе јер је натпа одбрана све разарала.

Игра је била веома оштра и интересантна. Цело прво полувреме штрипада Београду, док је у лрутом полувремену игра била отворена. Према покаваној итри резултат је нереалан. Беотрад је требао да победи бар са 3—4 гола разлике. Да до тога није дошло главна је заслуга нашег „најбољег“ судије Г. Фабриса. -

Тај Г. судија није признао потпуно правилан гол Петковића (види иајаву Г. Д. Зинаје, капитена Ј.Н.Олау „Спортисти“ од 29. алтр. 1995.), преоштро је досудио (један једанаестерац у почетку и Загреб је постигао вођство, док је други једанаестерац, досуђен против Београда, изазвао чуђење свег непристрасног света, па чак и појединих коректних загребачких играча. Правда је хтела да Гец не скорта.

Т. Фабрис више не ужива ни трунке поверења београдских спортиста. Загребачка публика држала све коректно и ако је мало и сувише бодрила своје људе. Поједини играчи та загребачког тима били су врло неуљудни спрам неких наших играча н. шр. Махека, а то је за осуду.

Јоттш један интересантан моменат представља писање загребачке штампе. Толику дозу пристрасности и необјективности- нисмо нипде видели. (а часним изуветком „Новости“, ни један лист није игру прокоментарисао објективно, већ су сви нашли изразе „слаба“, „нвинтересантна“ и т. д., а рецензент „Загребачког Штортског Листа“ нашао је да је Г. Фабрис правино поништио гол Петковића и ако Г. Д. Зинаја у својој изјави изрично тврди, да је стајао иза гола и видео да је Петковић потпуно регуларно убацио Михелчића у гол! Коментар овоме није потребан. Ми се само радујемо, што сви овом приликом доказало да је наша штампа далеко објективнија од загребачке.

ДЕРБИ НАШЕГ ПРВЕНОТВА ЈУГОСЛАВИЈА —Б. 0. К, 8:2

Југославија се достојно одужила за свој скорашњи тешки пораз и у сигурној форми задржала титулу првака Б. Л. Ш-а за 1924—25. годину. Ужасна киша која је падала п на сам дан утакмице, лржала је сав спортеки свет у неизвесности до самог почетка. Тек кад је судија Г. Милојковић констатовао да је терен добар за игру, нервоза је мало попустила. Оба тима наступила су у својим најбољим тпоставама. Југославија: Немеш, Ивковић, Тодорић, Начевић, Јоксимовић, Марковић, Ђурић, Ранојевић, Лубурић, Петковић, Секулић. Б. (0. К.: Лаки, Живковић, Митровић, 5. Маринковић, О. Маринковић, Дамњановић, Васиљевић, Вецер, Марјановић, СОтанковић, Русимовић.

Када су тимови изашли на терен нерви оних 3000 страсвих гледалаца били су пренашети. Ма да је Југославија имала знатну гол-диферевцију, ипак су се многе присталице надале да ће Б. С. К. тући Југославију са осам толова и тиме добити првенство. Но наравно, за озбиљне посматраче, то је било исеључено. Но борба је свакако обећавала ретко уживање. И тако је било.

На судијин почетни знак Б. О. К. почиње пакленим темпом по скроз блатњавом терену, и већ у другом минуту Вепер необранљиво шаље у мрежу.

ол Над трибинама, ваздух се пролама, публика жустро б6одри своје људе. Југославтја се мното не труди већ штеди себе, док Б. С. КЕ. из петних жила наваљује. Један продор Југославије доноси изједначење и Пеј Двострука бука у публици. Васиљевић прелази одбрану Југославије пи лопта седи у мрежи.

1:2 Симпатизери Б. С. К.-а ву ван себе. Публика диже стра-

шну галаму. Но тада Југославија одлучно прелази у напад и одлпчан центаршут Ђурића Петковић шаље у мрежу. 3:2

До краја полувремена штра отворена.

У другом полувремену Југославија форсира темпо и

читавих 30 минута штра ексхибициону игру шред голом Б.(. К.-а. За то време постизава 5 голова, Петковић, Секулић, Лубурић, Ранојевић и Ђурић раде шта хоће од одбране Б. (С. К.-а, која се п не види до пред крај полувремена. Задњих 10 минута Б. 0. К. наваљује, али без резултата. ·Оудија свира крај: 8:2 за трвака. Томчад Југославије задовољила. у свему: У одбрани у точетку Јоксимовић место Махека, мало слаб, но допније врло (добар, навала сва врло добра. Секулић најбољи човек на терену. Остали у одбрани врло добри. Немеш је ситурно бранио.

Код Б. 0. К.-а врло добар Вецер и донекле Митровић, Марјановић и сувише нервозан, Лаки несигуран, док су остали слаби или врло (лобро маркирани од противника. Победа је заслужена. Судија Милојковић непристрасан али врло слаб и неодлучан.

За сваку је осулу држање публике, особито оног њеног дела који је наклоњен 8. С. К.-7.

Напоменули смо да је Лажни био несигуран. Сасвим обичан случај за свакога ко зна шта је футбал! Сем личне индиспозиције Лаки-а њему је свакако сметало и то што је цели тим Б. СО, К.-а попустио и цела се кола на њега окрхала. И Лаки је требао да има сто руку па да држи оне силне поште које су се сливале на гол. Међутим, немилосрдна публика није хтела ништа да зна и после сваког гола падале су најтеже јувреде на рачун Лакш-а као да је он све скривио.

. Између многих увреда најтежа је несумњиво обеда да из ра-

чуна пушта голове. То је срамота. да један Београђанин може тако п да помисли о човеку који је са пуно пожртвовања бранио част Београда. Лаки је отишао из Београда, али је дужност свакога пријатеља спорта, да одлучно брани част једнога играча то џентлмена као што је он. ГОСТОВАЊЕ КОНКОРДИЈЕ

9. ов. м. 5. (О. К. је имао за госта загребачку Конкордију, која се налази сада на другом месту у Загребу. Утакмипа је шмала карактер реванша, јер је 5. С. К. за годину дана четири шута тукао Конкордију,

Б. 6. КЕ— Конкордија 2:3

Конкордија са Боначићем и ОБенчићем представила нам се као врло добар клуб и врло опасан противник. У -навалш, сем поменуте двојице, одскакао је Павелић, у халфлинији Хамерер, у бековима Врбанчић, који је скоро прешао па Грађанског, «: Беденко на голу. Гости су нам дали ниску комбинатортну птру, врло добри у пољу, и неодлучни пред голом. Бенчић је четири пута продро у екстракласном стилу, али је само једаред скортао а три лопте послао у ајут. Павелић врло добар. Халфлинија задовољила. Хамерер као центархалф одличан. Врбанчић на беку играо је у своме стилу. б. 0. К. без Вецера и Лаки-а а са Ајдуковићем и Марићем и Илићем на голу играо је врло добро, жустро, ефикасно, али мале лепо од Конкордије. Илић је један гол морао бранити. Конкордија је била боља и победу је заслужила. Овојом елевантном и „фер“ тгтром учинила је врло леп утисак, Судио је добро Г. Петковић.

Конкордија— Југославија 1:1 10. маја Конкордија наступа против Југославије, појачана Пажуром. Њен тим је дао штру исту као п шрви дан, можда не толико лепу али врло корисну и ефикасну. Навала је добро радила. Халф линија итрала врло добро мн офанзивно

"и дефанатвно, Хамерер је опет био јунак, Врбанчић и Пажур

представљају клаву, хладни, омштшљени, одлучни, добро оду-