Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

и Херцеговци пожељети турску. управу. Тај извештај — _

одговара потпуно данашњем стању. 5

До прије окупације, Босна и Херцеговина плаћале су највише 4—5 милијона форината укупних државних пореза, од којега се новца државна управа издржавала. Но од окупације одма почеше државни приходи да се рапидно повећавају. За првих 10. година порезна свота удвостручила се, и изишла је на 10 милијона форината; а за даљих 10 година се учетворостручила, тако, да данас потреба босанске управе захтијева 22, милијона форината државног прихода, који се мора од ове сиромашне земље утјерати, осим осталих терета, што га народ имаде да сноси. =

(Ово рапидно рашћење државних пореза не би се могло осудити само ради тога, што је порезна цифра учетворостручена. За задњих двадесет година се то скоро у свакој држави у Европи догодило, јер је државни и општи напредак ту промјену изазвао. У толико се мање може осудити ово повећање у оку“ пираним земљама, пошто су њихове потребе сразмерно куд и камо веће биле, него ли у другим земљама, пошто су те земљеиз турске неуредности прешле на поље културнога развоја, гдје је требало много и много материјалних сретстава улагати за установе, које су главна основа за напредак, а остале их државе већ имађаху. - Е

Али у финанциској науци имаде један аксијом, који гласи: да повећање порезних финанцијане изазива напредак народне економије, већ напредак народне економије изазива повећање порезних финанција. А то хоће да каже напредно развијање народногастања повећава и државне приходе. Е :

Настаје питање; да ли се у Босни и Херцеговини стање народне економије тако развило, да је оно пет пута повећало државне приходе»

Није! — На против народно се стање несразмјер"но погоршало, него што је било прије окупације.

Народна економија (под тим се именом у финансијскоме смислу разумије цјелокупно стање и прихо-