Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878
СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ | 141
јединих посланика народних, те тако их спреми за решење у скупштини — и позва посланике да сваки што има њему ма писмено поднесе, а он ће одбору“.
Одбор тај ин за преглед и оцену посланичких предлога, пошто их је све прегледао изнео их је на ХП. састанку, 11. октобра у скупштину (протокол Мо 43), но делећи их у две групе: једне, који не подлеже скупштини, па да јој се и не износе; и друге, које је нашао за умесне и износи их скупштини на решење.
Народна Скупштина бавила се, дакле, овим другим предлозима, који се такође могу поделити на две групе: за предлоге стручне, којима би се задовољила нека државна, управна, правна, привредна и др. потреба, и на предлоге политичке, који се односе на битна уставна права грађана и Народне Скупштине, као и на одговорност владе.
Од оних првих, стручних, предлога навешћемо некоје за карактеристику времена и предлагача, којима чине част, као пионирима на путу напретка наше земље.
У ту категорију спадају предлози:
Посланика јагодинских: да се промени уређење апсенских завода, „те да би они могли тако послужити као школа за поправку апсеника“;
Да се у свакој варошици установи пошта, и да се пропише да се писма општинска бесплатно носе;
Да се укину адвокати (по предлогу јединих) или да се (по продлогу других посл.) за адвокате постављају добри и вешти људи; и најпосле (по предлогу трећих) да се адвокати укину, а дозволи да сваки може узети кога хоће себи за браниоца;
Да се што више школа подиже, и (по допуни посл. шабачког) да се пропише да учење буде обавезно;
Да се установи нарочито министарство за земљорадњу и трговину (предлог посл. вароши: Београда, Шапца и Крушевца);
Да се заведе педагошка школа за учитеље (предлог посланика: београдског Арсе Лукића, шабачког Дим. Главинића и крушевачког Мих. Живановића);
Да се у свакој вароши заведе полугимназија (предл. посл. Буприског); -
Да се за већа злочинства и преступљења заведе порота (предлог Александра Николајевића са неколико посл. црноречког округа);
Да се по срезовима заведу примерне економије;
Да се заведе целисходна Трговачка Школа и донесе менични закон (предл. Арсе Лукића);
Да се скује српска монета и разне мере уједначе, колико је могуће пре;
Да се дигне аустријска „пост експедиција“ из Београда;
Да се градови поруше, а Београд, у интересу трговине и производства прогласи за слободно пристаниште (предл. Арсе Лукића).
Као карактеристичан, да наведемо и предлог ужичких посланика: да комесари на вашарима пазе, да поштени и одабрани
10%