Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

СВЕТО-АНДРЕЈСКА НАРОДНА СКУПШТИНА

ПРВА ПОЈАВА И УСПЕСИ ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

Народ срнски био је слободан народ, чим је, ма и у непопуном облику, збацио турски јарам. Са првим успесима српског оружја, јавља се, и у првом и у другом устанку, Народна Скупштина на којој се покреће и изводи питање о даљој организацији државној. За ред и поредак у тако рећи још неоснованој држави, не може доиста бити лепше сзедоџбе. но кад још за трајања ванредног стања у земљи, одмах после устанка 1815 године, већу месецу децембру (дана 19) видимо да се састаје Народна Скупштина, која, поред осталога, решава државни буџет и приходаи расхода. Тај је први буџет од 1815 године, са детаљним партијама, какве су у оно време биле потребне, био с једне стране за издржавање нове државе, а с друге за плаћање данка и издржавање везира у београдском граду.

Но састајање и решавање Народне Скупштине било је у оба устанка и после, пре израз неког истина сталног обичаја, но закона. На њу апелују и узурпатори као и законити представници државе, али њеној санкцији тек подлеже сва главна државна питања. И то није никад народу оспоравано, нити су поглавари државни другојачије и мислили, но да је Народна Скупштина највиша инстанција за државне потребе и народне жеље. Одајући овим правду установи Народне Скупштине, почев од васкрснућа нове Србије, не можемо а да не констатујемо да је овај једнострани култ „народу“ донео слабљење извршне власти, чија је моћ и важност увек тако знатан чинилац у младим државама, које се тек образују. Али је свако ново стање, каквих је често било у Србији од њена постања, потребовало, за своје учвршћење сталан апел на Народне Скупштине разних доба. Само је од године 1848, после Петровске народне скупштине, држане у Крагујевцу, учињена та несмотреност, да се Народна Скупштина више не сазива, које је стање трајало пуних десет година, чиме је опет извршна тадашња власт ударила у другу крајност. За то време сазреле су многе мисли у народу, и кад су, по сили околности, дошли и отпочели избори за Свето-Андрејску Скупштину, у јесен 1858, видело се већ по првим резултатима и у Београду и у Крагујевцу и у целој земљи, да ће нова Скупштина донети и нове мисли и нова изненађења, за дотадашње укалупљене политичке појмове и дотле безбрижне олигархијске управљаче државне, који су, користећи се неодговорношћу и наспрам владаоца, радили шта су за сходно налазили,