Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 319

Сутра дан 2. јуна — испративши ту копију свом заступнику Јевр. Грујићу у Београд — Јов. Ристић остави Берлин, крене у Србију, где је, у Крагујевцу Народна Скупштина сазвана 24. јуна (на Иванда) била на окупу, и под председништвом Дим. Матића почела да ради, и са великим интересовањем очекивала долазак Министра спољних послова и ресултате Берл. Конгреса, који ће он донети, а који су и тога тренутка сматрани «ао још поверљиви за све, па и га Србију.

Ова је Скупштина, у свом саставу она иста из 1875. и иста која је пребродила унутрдшње кризе прошле 1877. године, и која је, из разлога напред споменутих, понела назив „Патриотичне Скупштине“. И сада је радила сличне послови, као и у прошлом сазиву: одобрила 38 наређења донетих у току рата по чл. 56. Устава; продужила рокове плаћања (мораториум) још за два месеца; одредила помоћ ратним страдалницима; одобрила 59.000 дуката за издржазање народне војске за обезбеђење нових граница, за нове карауле 7 стражаре, за потпору досељавања и исељавања граничног становнтштва; потпоре за инвалиде и породице погинулих, умрлих или несталих војника, и, најпосле, буџет за 1878. у 38,800.388 пор. гроша, као и ванредни буџет за покрићег потреба рата...

Али је главни предмет оцене и усвајања од стране Народне Скупштине, био сал Берлински Уговор; 2 уз њега, као јаван акт, била је и конвенциј: од 26. јуна о. г. закључена у Берлину са Аустро-Угарском, О евентуалном тргов. уговору и о железници.

Пристанак Народне Скупштине није ни за тренутак могао бити неизвестан, не само са разлога, што их је Скупштина имала да чује од Министра спољ. послова, већ и са уверења, које је имао сваки посланик, на име: да је Берлински Уговор садржавао ресултате свих досадацњих трогодишњих трудова и жртава Србије и Српског Народа у тешкој борби за слободу, независност и уједињење; ресултате, кој без сумње нису задовољили све легитимне и оправдане жеље и неде свих сарадника на њиховом остварењу, али који су и име и права и углед и величину Србије знатно помакли изнад положаја, та коме је она била онога дана, када је, пре две године 18. јуна 1876. устала на оружје за велике народне идеале, на чијем су остварењу српско-турски ратови из 1876., 77. и 78. велика и значајна лсторијска етапа.

Само са степена, #з који је Србија стала по срећном завршетку ових својих нациоталних ратова, могла је она, после три-_ десет и четири године, пснова развити заставу ослобођења и ује-

Турске, Србије и Бугарске о ујеђењу ових питања, 39. о имањима оних Турака, који желе да се иселе из Србије, 40. о српским држављанима, који путују или станују по Отоманској Царевини, 41. о повлачењу српске војске за 15. дана по ратификацији уговоја, са земљишта, које није обухваћено у нове границе Србије, и турске војске са земљишта додатог Србији и на послетку

42. о примању једног дела турског државног дуга га ново земљиште, које са Србији овим трактатом даје.