Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 389

је био пре рата, сви скупа смо јачи и богатији. Сви скупа имамо узрока да будемо и задовољни и поносни. Ко је од нас преживео кризе и опасности, кроз које смо прошли, тај има права, да живи у поносној свести, да није узалуд живео. Они пак јунаци, којима је суђено, да покривајући славом наше заставе, остану на пољу части и слободе, остаће да живе вечно у успомени захвалног потомства, да се славе у повесници Источног препорођења. ....“

„Ми смо према њима већ извршили једну патриотску дужНост, издавши на последњој Народној Скупштини закон, који достојно обезбеђује опстанак удовица и сирочади њихових, као и опстанак наших рањевих, који су за рад неспособни постали.

„Срби! Од данас престаје ратно стање у Србији, а с њим престају и неке од оних особених мера, које је ратно стање изазвало, докле опет неке друге мере и даље остају, као потребне до потпуног прелаза у редовно стање.

„Враћајући се сада пословима мира, имајмо на уму, да су догађаји створили Србији нов положај. Ушавши у ред независних држава, Србија је примила на себе много већу одговорност, како ва своје спољашње одношаје, тако и за свој унутрашњи рад. Независна Србија мора бити сложна, озбиљна, мора у свима својим предузетцима ићи измереним корацима, како да се, с једне стране, потпуно користи својим драгоценим тековинама, а с друге, да сад више но икад обезбеди себи симпатије европскох држава, које су нас примиде у своју средину. С поља мудри, унутра чврсти одношаји — то су једини путеви, на којима можа процветати Независна Србија.

Нека је Господ Бог узме под своје свемоћно закриље !

У Београду, 10. августа 1878. Милан Обреновић Ењав Српски, ж

„Српске Новине“, од истога дана, 10. августа, донеле суи обнародовале дотле поверљиве одредбе Берлинскога Уговора, усвојене на Народној Скупштини и потврђене од Кнеза, у колико се односе на Србију, (чланови: 34—42); као и посебни Уговор закључен 26. јуна 1878 у Берлину, између Србије и Аустро-Угарске односан на железницу, на трговину и просецање Ђердапа.

__Мере, које су у прокламацији поменуте као укинуте с повраћајем редовног стања, биле су Закони: о ратном стању, о преком суду, 0 служби чиновника у војним дужностима, о широј војној обвези и о куповини на почек, које је укидање у истом (177) броју „Српских Новина“ објављено.“

Народна светковина, празнована до сад о Св. Андреји 30. новембра, као дану кад је 1806 заузет град Београд и дану, када је 1830 године прочитан у Београду Султански Хатишериф о правима Србије, пренаша се, од сад, на дан 20. јуна, као дан објаве рата за ослобођење и независност 1876. године, као „општенародна светковина успостављене Независности и увећања Србије“.

На председника Министарског Савета, Кнез је управио истог