Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 15

је дефинитивно крај провизоријуму, који је настао од усвајања и санкционисања новога Устава од 22 децембра 1888 године. Да Краљ Милан није хтео мењати владу Ни«х. Христића, чак и по понуди њене оставке крајем децембра пр. год. — како смо то ближе изнели у Књ. [. — било је јасно, после комукике а, који је о томе објављен у „Срп. Новинама“ послед. дана мес. децембра али нису били никоме јасни и мотиви за то. Нико још није могао ни слутити, а камо ли знати, каквим се мислима носи сам Краљ, који бројаше још непуних 35 година, и да се он носио мислима да напусти престо.“

22. фебруара 1889 године, на један пут је целом свету пукло пред очима.

За цигло четрдесет и осам сати — у току 22 и 23. фебруара чудне су се и огромне промене извршиле: Краљ Милан није више Краљ Србије већ његов малолетни (једва тринаестогодишњи) син Александар; на челу земаљске управе, са краљевским прерогативама стоје три Краљевска Намесника ; а на влади Радикална Странка. Све је постало друго, ново, неслућено и неочекивано! „Нови Устав“ _ дочекао је и-нове-људе у целој државној хијерархији,-од владаоца па до последњега сеоскога кмета, који ће се већ сви у смислу радикалном ускоро изменити. ~

Природно је било, да су за све ове извршене промене везиване и нове наде. Са старим режимом, тако критикованим, сузбијаним па и омрзнутим, беше прекинуто, и то несумњиво. Поред Краља, који му је стајао на челу, могло се рећи да је још пре абдикације до ништавила била сведена и Странка (напредњачка), која је томе режиму била главни ослонац. Није ли још за време избора за Велику Уставотворну Народну Скупштину, у децембру пр. год. било јасно и очевидно, да је ова Странка у народу била одиграла своју улогуг У тој Скупштини не беше ниједног Напредњака у шест стотина и више посланика. Она беше састављена за „пет шестина“ из Радикала и за једну шестину од Либерала.

Под новим Краљем, новим Намесништвом, новим Уставом, имађаше сад да се на делу огледа и нова Странка. Ми знамо Радикалну Странку на влади, но за мало. Нешто више од шест месеци у севезу са Либералима (1887), и једва четири месеца, за тим (до полов. априла 1888) саму на влади. Нова влада беше састављена из чистих Радикала, од којих су неки били већ у обе поменуте владе. Само министар војни Д. Њурић, није био радикал; али и као ближи либералним круговима, но лични пријатељ и друг Председника министарства С. Грујића, и других, није реметио ни јединство ни хармонију у кабинету. Скроз поуздан и тачан, он је на челу војне управе могао помирити и очекивања Намесништва, која су у војску увек полаганаи потребу јединства у влади. Сем Саве Грујића, који се и по потреби заодевао рухом радикалним, у то време војничке величине из доба Миланова и нису кокетирале са радикализмом. А да би веза између војске и врховне управе била што јача, Краљ Милан, при саставу Намесништва као да је