Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

18 | ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

На том су се мосту сад срели: Јов. Ристић и Радикална Странка!

С каквим успехом» То ће време показати.

Ми смо у опртавању ситуације, чинилаца и личности, које су по гбдикацији изашле на пресудне положаје, желели да ближе обележимо сваку од њих, са њиховим и врлинама и манама. Тако ће се боље разумети догађаји, који зачињу 22. фебруара 1889. и који даље долазе.

Но да се уставимо овде за моменат још на једном случају, у коме се Краљ Милан, четврти дан по абдикација, као раскраљ јавља у једној од улога, које само истичу крајности, у којима се он у разним размацима времена кретао.

Мислимо на писмо његово од 26. фебруара, које је упутко Краљевским Намесницима, као њихов „поштоваоц и пријатељ искрени“, и у коме између осталог читамо и ово: „Данас и као отац и као Србен, а далеко од помисли да се мешам посредно или непосредно у управу земаљских послова, служим се правом уставом сваком датим (чл. 26) и обраћам вам се са молбом, да издате господо Краљевски Намесници, амнестију Николи Пашићу. Нека би се његов глас придружко гласу целе земље: живео Кргљ Александар 1!“ И Намесници су дали следства овој молби, и сутрадан 27. фебруара, у укезу изјављују, да су се кашли побуђени: ну путу милости Николи Пашићу, који је за дело побуне, пресудом преког суда 1883 године осуђен на смрт опростита казну са свим и повратити га у сва права, која је услед речене пресуде изгубио.

После неких пет година, од бекства преко Саве у октобру 1883, и многих авантура, вратио се тако Н. Пашић у Србију,“ кога је до сад Краљ Милан упорно и са нагласком изузимао од обе раније амнестије указане (1886—1887) радикалима“ осуђеним и побеглим после побуне. Без обзира на све што је претходило Рад. Странка га је сберучке дочекала, ион јеускоро заузео своје место вође њеног.

' Пашић је дошао тада као посве оскудан човек, толико да му је његов пријатељ Њ.ЈЉочић инжињер, морао позајмити једне своје хаљине да се преодене. А трговачка кућа „Нешић и син“ у Смедереву, када је Дунавом у повратку прошао Пашић, постарала се, те му, као пријатељу нашла око сто дуката (1200 дин.) да има при доласку у Београд. Оно прво о другарству ЈБочићеву зна писац од Стеве Ивковића познатог индустријалца из Београда, а ово друго о пријатељству Нешића зна од Стеве Арнаутовића трг. из Смедерева.

2 Податци, на које је скренута пажња у Књ. П. стр. 357. у примедби, и где се налазе, поновљена су у целини и у листу „Правда“ број 106 од 17. априла 1924 То су септембарска писма емигрантска из 1885. уочи рата с Бугарском која имају значај важних историјских докумената. У времену када су ти податци (1922—1924) понова оживљени у јавности, пада и велика политичка борба свију нергдикалних странака у уједињеној великој држави противу Н. Пашића који је тада био већу осамдесетој години и превалио зенит своје политичке каријере. У том су правцу од значаја и неки наводи у Правди бр. 115 о Ускрсу 1924 под насловом „Некрунисана Краљ,“