Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 281.

" „Стаменковића, и обојици посебице дао на знање: да ће Либерална Странка имати да рачуна са свима евентуалним незгодама, па и опасношћу да буде разбуцана, ако се, како се чује, врати бивши Краљевски Намесник Ристић у њу и стави јој се на чело. Шта је Авакумовић на ове претње одговорио није познато ширем кругу; али је писцу о. д. добро познато, да је потпредседник Стаменковић Мин. Прелседнику казао: да он не може на себе да прими да Главном Одбору ова саопштења учини, а још мање да у Странци за њих ради. Да ла услед ових претњи, или из тежње да Авакумовић остане на челу Странке, сазив збора за 20. новембар буде осујећен: Председник Главног Одбора Авакумовић сам путем телеграфа, обустави долазак изасланика и чланова Странке у Београд, а по том, сазвав Гл. Одбор, заиште од њега накнадно одобрење. Кад су показане депеше, које су са разних страна стигле неким члановима Главног Одбора, који су желели повратак Ристићев, и у којима из унутрашњости јављају: да је Авакумовић збор „распустио“ и питају шта да раде» — Авакумовић је тек сад отворено одговорио: . „Кад ви тако недругарски поступате, онда семи ја тако урадио и збор распустио. У осталом, где је господин Ристић, не могу бити ја“. То је направило сензацију у Главном Одбору, и, кад је један од млађих чланова почео недолично говорити о Јов. Ристићу, писац 0. д. захтевао је: да такав разговор прекине, или ће га он у том физички спречити, на шта онај потргне џепни револвер. Направи се гужва у Главном Одбору и он се разиђе без нарочите одлуке, и тако остане у снази распуст збора. Но 24. нов. одржан је пун Главни Одбор на коме је решено; да сазив Главног Збора остане за идућу годину; 3 с тим је успео и план Краља Милана — који је подупрои Краљ Александар чим се из Русије вратио — да се осујети повратак Јов. Ристића у Странку. Наравно за овај мах.

ХЛ. Краљ Милан опет у Паризу. Краљ Александар код оца и код мајке. — Краљ Александар морао је чути у Русији озбиљне опо-

мене и примедбе после свега онога, шта је у Србији било у току ове године, од повратка Краља Милана. Све оне комбинације, које су везиване за отклањање бившег Краља пре четири године иу којима је званична Русија активно и новчано учествовала, пале су самом појавом његовом у Србији; а догађаји, који су за тим у току ове 1894 године, следовали, само су могли погоршати одношаје с Русијом, чији је официозни лист „Журнал де С. Петербург“ у своје време чак поздравио преврат од „|. априла“. Сад су сеи високи кругови руски могли уверити, за чији је рачун био цео тај крш, коме је као жртва пало једно Русији наклоно Намесништво. Може се појмити, колико је било негодовање Русије, поводом гажења обвезе од стране бившег Кргља.

Само се томе, без сумње може приписати одлазак Краља Милана из Србије, опет у Париз. То је, у ствари, била само његова