Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

у а ти чв

282 жив. ЖИВАНОВИЋ

једна екскурзија, да се Русима баци моментано прах у очи, и да. после суспендовања једног и повратка другог Устава, што је све било уз садејство бив. Краља, младоме Краљу поврати привидно нека врста самоопредељивости, тако да бар пред светом изгледа.

Но за ту жртву, Краљ Милан је имао, а без сумње и тражио, једну сатисфакцију: да му син дође у Париз. Јануара 18. нове

1895. године, Краљ Александар пође из Београда, и 15. јан. био

је у престоници француске републике; а 16. јан. код Председника Фора. На свечаном ручку, који је био у „Јелисеју“ 18. јануара, у част српског Краља, био је и бивши Краљ, којим су поводом неки од париских листова правили за то непријатне примедбе, а један од њих чак је приметио да је народни дом уласком екскраљауњ обесвећен. — Краљ је остао у Паризу недељу дана, где је потписао и више важних указа, о размештају у дипломатској струци, све у корист Напредњака.

Из Париза је Краљ Александар отишао мајци у Бијариц. То је било ново, пошто се до сада више мислило, да се љубав коцу не може сјединити с љубављу према мајци. Али ми смо имали прилике напоменути, да је Краљ Милан, по повратку у Србији демонстрирао мирољубивост чак и према тој дотле непомирљивој страни. Јануара 94 стигао је Краљ у Бијариц, где се бив. Краљица, после прогонства стално настанила била, и непокретно имање прибавила: једну вилу, коју је назвала „Сашино“, по сину, кога је, по руском скраћењу звала „Саша“. Влада је телеграфски честитала Краљу овај састанак, како „усрдно дели радост, коју осећа В. В. у састанку са својим родитељима у Паризу и Бијарицу“. Ова честитка подсећа на честитку Радикалне Владе, приликом састанка краљева с Краљицом Наталијом у Кладову, после „првог априла“ 1893. Јер, док су Радикали протеривали Краљицу Наталију, а дошло је време да с њоме ваља да рачунају, дотле је Председник министарства Н. Христић, био шеф владе, која је удејстовала (1888) развод брака између Милана и Наталије, Но то нису једини случајеви из владавине оба Краља, да су пријатељи њихови долазили у најсупротније ситуације и налазили се у незгодним положајима с тога.

Краљ Александар остао је дуго у Бијарицу. Да ли је тако уговорено, или се Краљу младом нешто особито тамо допало, то је сад тешко било погодити. У Бијарицу је дочекао и прославио и државни празник 22. фебруара те године. Тек је 4. марта био понова у Паризу, код оца, и одатле се кренуо 12 марта у орбију — заједно са Краљем Миланом. Тако се показало, да је јесенашњи одлазак бившега Краља из Србије, био и привидан и привремен. Он није могао оставити случају ситуацију, коју је са толико муке и лома створио у земљи. Мли је сувише веровао само себи или сувише мало сину, тек пред догађаје, који ће наступити, он је желео да се нађе „на лицу места“. Време је било да се прекине са провизоријумом, створеним уставном променом. Ваљало је, како тако, створити неко редовно стање; а редовно стање било је само могуће са Скупштином, која би имала да одобри и све оно, што

| :: ' 1 5